Hrvati idu na birališta: kako su podeljene karte?
18. maj 2020.
Parlamentarni izbori prema ustavnim rokovima mogu se održati 21. i 28. juna te 5. i 12. jula. Vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je tako odlučila da iskoristi popularnost stečenu na talasu uspešne borbe protiv epidemije.
Naime, prividno je vlast u protekla dva meseca prepuštena medicinskim stručnjacima koji su zatvarali škole i trgovine, proglašavali karantine i svakodnevno izveštavali o rezultatima. „Stručni, a ne podobni“, komentarisali su oduševljeni građani ovaj potez, no s jenjavanjem epidemije jenjavala je i podrška merama, a otkrilo se i da Nacionalni stožer Civilne zaštite čini stručan, ali ipak kadar blizak HDZ-u.
Neradna nedelja za trgovce koju je krajem aprila kao vid borbe protiv epidemije proglasio Stožer bila je jasan signal da će se izbori održati već ovoga leta, a ne najesen kako se pretpostavljalo.
Naime, Hrvatska je dva puta do sada proglašavala neradnu nedelju, što snažno zagovaraju Sindikat trgovine i Crkva, ali oba puta je takvu odluku srušio Ustavni sud. S obzirom na neformalno vanredno stanje, ovakva mera preskočila je parlamentarnu proceduru, a oni koji je podržavaju nadaju se da će je u trajno stanje prevesti HDZ, ako pobedi na izborima.
Birači veruju Plenkoviću
Sve je dovelo do visoke podrške birača vladajućoj stranci pa je, prema istraživanju javnog mnjenja CRO Demoskop, HDZ-u maju podrška porasla za dva procenta na 30,2 odsto čime se vladajuća stranka vratila na vrh. Socijaldemokrate (SDP) ih prate s 27,8 posto.
Što se omiljenih političara tiče, na vrhu je premijer i predsednik HDZ-a Andrej Plenković s 20 odsto, predsednik Zoran Milanović s 18,6 posto, te član Stožera i Plenkovićev ministar zdravstva Vili Beroš s 15,6 odsto.
Razloge za letnje izbore treba tražiti i u državnoj blagajni. Naime, ako se ne dogodi turističko čudo, Hrvatska bi već u septembru mogla da žestoko finansijski posrne zbog privrede uništene koronavirusom, upozoravaju iz opozicije.
No kao i pred svake izbore, HDZ-u, koji se predstavlja kao stranka desnog centra, važni su glasovi desnijih birača za koje će se boriti s Domovinskim pokretom bivšeg predsedničkog kandidata Miroslava Škora. To je delikatan posao za Plenkovića koji – zbog svog političkog habitusa, ali i evropskog imidža – ne sme da se preterano „kontaminira" tvrdom desnicom.
U svemu mu je možda i pomogao predsednik Zoran Milanović oštrom reakcijom na protokol pri obeležavanju 25. godišnjice akcije Bljesak. Branivši svoju doslednost, Milanović je napustio ceremoniju kada je ispred sebe video polagatelje venaca u majicama s HOS-vim grbom i pozdravom „za dom spremni".
Plenković je jasno kritikovao Milanovićev potez, dobivši tako koji bod i kod onih koji ga smatraju „nedovoljno hrvatskim, a previše briselskim".
Ko će s kim?
Glavni Plenkovićev suparnik Davor Bernardić, predsednik SDP-a, oko sebe je okupio „Restart" koaliciju čije jezgro, uz njegovu stranku, čine manje partije „Glas", Hrvatska stranka umirovljenika i „Snaga".
Nedovoljno harizmatičan, nedovoljno sposoban, nedovoljno politički zreo – takve reči se i među simpatizerima levice čuju o Bernardiću koji je, kažu, uskočio u prevelike cipele Zorana Milanovića. Možda je baš to bio razlog da prostačkim rečnikom napadne HDZ-ovog glavnog sekretara i predsednika Sabora Gordana Jandrokovića, nazvavši ga Plenkovićevim „rektalnim alpinistom", no malo ko je pozdravio uvođenje takve retorike u politički prostor.
„Nema koalicije sa strankom koja je na optuženičkoj klupi zbog korupcije, iz čije je Vlade otišlo jedanaest ministara zbog sumnje na korupciju, sa strankom koja se održava na vlasti zahvaljujući kupovini poslanika u Hrvatskom saboru, a to je HDZ. S njima nema koalicije ni u najgoroj, najjezivijoj noćnoj mori", kazao je Bernardić. To je svojevrsni odgovor na špekulacije da bi posle izbora, matematički i politički, jedina stabilna koalicija mogla da bude ona u kojoj bi se našle dve najveće stranke.
„Već puno godina nisam videla nekoga tako nesposobnog u politici kao Bernadića. Bernardić traži poverenje, a ne razume apsolutno ništa. Nesposoban je, onako klaunovski“, uzvratila je HDZ-ova Sunčana Glavak.
Škoro će obaviti posao na desnici?
Istovremeno se odvija još jedan pokušaj ukrupnjavanja desnih malih stranaka koje već tradicionalno za svoj proboj koriste HOS-ove ratne žrtve, preslikavanje ustaškog pozdrava „za dom spremni" na celi Domovinski rat te privatizaciju domoljublja.
Suverenistički Domovinski pokret predvodi Miroslav Škoro, bivši predsednički kandidat, nekadašnji član HDZ-a, poslovni čovek i pevač. Usprkos očekivanjima, u ovo jato nije ušao „Most", isprva nekoherentan politički projekat koji je okupljao predsednike opština i gradonačelnike, a koji danas zastupa konzervativne stavove bliske Crkvi.
„Most ide samostalno na izbore zato što želimo da čisti, pošteni, čestiti ljudi budu u tom Hrvatskom saboru. Ako je to jedini način da to možemo da uradimo, idemo tim putem. Ne možete s vragom tikve saditi", poručio je Božo Petrov.
„Ti pregovori nažalost nisu uspeli. Domovinski pokret neće, neposredno pred izbore koji su nam nametnuti, dodatno zaoštravati javnu retoriku sa strankom koja se već puno puta do sada pokazala kao težak i nepouzdan politički partner", odgovorio je Škoro, pozvavši Petrova da svoju konačnu odluku overi kod javnog beležnika.
Naime, Petrov je 2015. godine overio izjavu u kojoj piše da će podneti ostavku na mesto predsednika Mosta, ako ta stranka uđe u koaliciju sa nekim ko je vladao u poslednjih deset godina. Pa ipak je s tadašnjim šefom HDZ-a Tomislavom Karamarkom sastavio neuspešnu vladu Tihomira Oreškovića, da bi nakon nje složio još jednu vladu s Plenkovićem. No iz nje su Mostovi ministri najureni.
Pupovac i dalje uz HDZ
Hoće li biti „treće sreće“ u saradnji Mosta i HDZ-a? Nije isključeno. Kao što je umesto velike koalicije o kojoj se priča uoči svih izbora, lakše poverovati u postizbornu suradnju HDZ-a i Domovinskog pokreta koji bi vladajuću politiku mogao skrenuti u desnije vode.
Sa zvaničnim početkom kampanje biće jasnija i HDZ-ova taktika, hoće li desnicu prepustiti Škoru ili će se potruditi oko nje i tako možda žrtvovati deo birača koje bi mogao osvojiti na centru. Za sada se čini da je jedino izvesno da će Plenkovića, ako pobedi, i dalje podržavati Samostalna demokratska srpska stranka Milorada Pupovca.
„Andrej Plenković čini sve da se međuetnički odnosi i politička kultura tolerancije i dijaloga unaprede. To nisam ni u jednom trenutku posumnjao, no činjenica je da kada Plenković napravi nešto da se otkloni etnički motivisano nasilje, idu optužbe na njegov račun i ide nedemokratska kampanja da služi Pupovcu“, kazao je Pupovac za N1.
Tako je Pupovac, kako sam kaže, za Plenkovića i prednost i teret.