Hrvatska: Juriš u prošlost

Iako su mediji saborsko predstavljanje programa mandatara za sastavljanje vlade Tihomira Oreškovića najavljivali kao malu revoluciju, i to zbog fascinacije power pointom u kojem je napravljeno, sam je program malo koga oborio s nogu. I pri tom se čini da je to tek manji deo problema, jer je dan ranije veliki deo javnosti izuzetno oštro reagovao na popis ministara koji je mandatar objavio nakon nekoliko nedelja pregovora i 60 razgovora koje je obavio, kako kaže, s najboljima od najboljih.

Obaveštajac, istoričar i časna sestra

Može li bivši visokopozicionirani obaveštajac Josip Buljević, čiji su ljudi zlostavljali novinarku Helenu Puljiz i vrbovali je da radi za njih, biti ministar obrane? Treba li nam registar domaćih izdajnika koji predlaže budući ministar branitelja Mijo Crnoja? I zašto je istoričar Zlatko Hasanbegović, čovek koji tvrdi da hrvatska država nije nastala na antifašističkoj borbi, stavljen na čelo siromašnog Ministarstva kulture s kojim do sada nije imao dodirnih tačaka? Ove su se teme koje i inače dele građane iz medija i sa društvenih mreža preselile u Sabor u kojem se, nakon power pointa, dogodilo još jedno čudo – mandatar nije odgovarao na pitanja poslanika.

Levi deo javnosti je već zaključio da je reč o nastavku konzervativne revolucije koja će dokidati ljudska prava i osvećivati se neistomišljenicima. Jedan od dokaza vide i u činjenici da će bivša časna sestra Bernardica Juretić preuzeti resor socijale. No politikolog Berto Šalaj, profesor Fakulteta političkih znanosti, kaže da iz svega ne može to potvrditi.

„Ako govorimo o Hasanbegoviću, ne čini mi se da je to nastavak konzervativne revolucije. Očekivao bih da na tom i nekim drugim mestima budu ljudi koji zagovaraju konzervativne vrednosti, bez obzira radilo se o pravima seksualnih manjina, pravu na pobačaj i slično. Ali dobili smo predlog koji ide protiv ideje utemeljitelja HDZ-a, Franje Tuđmana, koji je antifašizam vidio u temeljima hrvatske države. Ovaj čovek negira antifašizam, a to nema nikakve veze s konzervativnom političkom ideologijom“, govori Šalaj za DW. Kaže, takav bi se stav mogao označiti s nekim drugim nedemokratskim ideologijama pa mu nije jasno šta to HDZ sa ovim odabirom želi da poruči. „Konzervativizam je legitimna politička ideologija, a ovaj predlog izlazi iz okvira pluralističkih demokratskih političkih ideologija.“

Povređene taštine

Sudeći prema oštroj saborskoj raspravi o Oreškovićevom kabinetu i programu, a koja se koncentrisala na ustaše i partizane, teško je pretpostaviti kako će ovakva vlada doprineti smirivanju ideoloških sukoba unutar hrvatskog društva. Odgovornost, smatra politikolog Šalaj, moraju preuzeti šefovi HDZ-a i Mosta Tomislav Karamarko i Božo Petrov. „Opet smo videli da Orešković ne želi da odgovara na takva pitanja. Očito je da se on u njima ne snalazi dobro. To je upitno, ali recimo da će se on baviti ekonomijom.“ Šalaj zato kaže da Karamarko i Petrov moraju istupiti i reći da postoje neke granice izvan kojih se ne može ići. „Možemo se deliti na liniji konzervativizma, liberalizma, socijaldemokratije ili štogod, ali temeljne postavke liberalne demokratije se ne smeju dovoditi u pitanje i tu poruku moraju poslati Karamarko i Petrov, ali i tražiti od svih koji su u vladi da se na taj način ponašaju.“

Mandatarova prezentacija programa ostavila je brojna otvorena pitanja; ponajviše kada je reč o spoljnoj politici, odnosima sa susednom Bosnom i Hercegovinom te upravljanja migrantskom krizom. Lidija Knežević, glavna urednica portala Obris (Obrana i sigurnost), za DW kaže da se iz netransparentnih pregovora Mosta i Domoljubne koalicije ne može zaključiti šta je politika buduće vlade kada se govori o izbeglicama i sigurnosnim izazovima. „Ta se pitanja, kao i neka druga, povlače skladno time što je do sada HDZ govorio. Šta o tome misli Most, nije nam poznato.“

Konačna lista ministara pokazala je da su precrtana neka imena s kojima se tokom pregovora licitiralo. Osobe koje su kroz medijske nastupe već sebe predstavile kao ministre, sada su, čini se, izigrane i ponižene pa i ne čude ostavke na stranačke funkcije koje su se dogodile u poslednja dva dana. „HDZ i Most od nužde prave vrlinu. Oni su morali da pristanu na takav pregovarački proces, ali to međusobno pravo veta je bilo vrlo čudno. Sada imate povređene taštine i ljude kojima su mesta obećana, a nisu ih dobili. To je prouzrokovalo i još će prouzrokovati ozbiljne podele u Mostu i HDZ-u“, kaže nam Šalaj.

Vlada, zaključuje ovaj politikolog , ne proizlazi iz nekog jasnog političko-ekonomskog programa, već je rezultat neobičnog pregovaranja i kompromisa. „Ona je eksperiment retko viđen u savremenim demokratijama. Naravno da svi želimo vladi dobro, jer će tada biti dobro svima. Ali, moralo bi se dogoditi čudo da ova vlada može kvalitetno raditi svoj posao.“