I dalje veliki broj zahteva za azil iz Srbije

Najveći broj potražilaca azila, više od 11.500, ima ruski pasoš. Devedeset odsto njih stiže iz Čečenije. Oni dolaze sa područja Kavkaza gde se zbog konflikata beleže bitne povrede ljudskih prava, upozorava Ginter Burkhart iz organizacije „Pro azil“. On upozorava da rast broja azilanata u Nemačkoj ne bi smeo da se koristi u svrhu predizborne kampanje.

Državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova Ole Šreder povećan broj azilanata interpretira drugačije: „Mnogi ljudi iz Čečenije očigledno misle da, nakon što podnesu zahtev za azil, smeju ovde i da rade, što nije slučaj. Ipak, mi pažljivo proveravamo svaki zahtev jer, naravno, tu može da bude i osoba koje su proganjane.“

Ipak, nemački Zavod za migraciju i izbeglice procenjuje da su svakoj petoj osobi koja dolazi iz Ruske federacije bila ugrožena ljudska prava.

Ima li islamista među azilantima?

Među azilantima se, navodno, nalazi i oko 200 islamista koji nameravaju da u Nemačkoj sakupljaju novac ili vrbuju ljude koji su spremni da odu i bore se na Kavkazu. Taj podatak je nemačkim medijima preneo jedan neimenovani izvor nemačke obaveštajne službe.

Poznato je i da su dvojica mladića koji su nedavno u Bostonu izveli teroristički napad bili poreklom iz Čečenije, podseća Ole Šreder: „Naravno da moramo da pazimo da teroristi ne iskoriste zahteve za azil kao mogućnost da uđu u Nemačku.“

Još je jedan razlog za veliki broj zahteva za azil je novac. „Svaki Čečen u Nemačkoj dobija i do 4.000 evra“, pisalo je u jednim kavkaskim novinama. Krijumčarske bande iskoristile su tu lažnu informaciju kako bi uzele novac od običnih ljudi i transportovali ih preko Poljske i Češke, do Nemačke.

Zahtevi državljana Srbije bez šanse za pozitivan odgovor

Ginter Burkhart ipak upozorava da se ne sme paušalno stvarati loše mišljenje o onima koji traže azil, bili to Čečeni ili Romi. A upravo među azilantima koji stižu iz Srbije ima veliki broj Roma. Burkhart ocenjuje da je njihova pozicija u Srbiji katastrofalna.

„Romi su u Srbiji, i uopšte u državama Balkana, gurnuti na marginu društva. Oni su žrtve diskriminacije i egzistencija im je ugrožena. I proteklih godina je bilo tako da oni tokom letnjih meseci kreću u pravcu zapadne Evrope kako bi tamo prezimili“, kaže Burkhart.

Ipak, Ole Šreder kaže da je procenat onih koji su državljani Srbije, a koji su dobili azil ravan nuli. Ostaju samo oni kojima je potrebno pružiti lekarsku pomoć, a za sve ostale sprovodi se ubrzani proces o odluci po zahtevu za azil, koji završava odbijenicom.

Autori: Karin Jeger / Azer Slanjankić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković