I Evropa pamti 11. septembar

U Berlinu su članovi nemačke vlade prisustvovali jednoj od nekoliko službi održanih u glavnom gradu. U Parizu je grupa koja se zove „Francuska neće zaboraviti“ podigla dve replike kula srušenih u Njujorku, visoke 25 metara, u blizini Ajfelovog tornja. U Londonu su porodice britanskih žrtava terorističkih napada bile među 2000 posetilaca službe u katedrali Sv. Pavla.

Crkvena služba

Nemački predsednik Kristijan Vulf i ministar spoljnih polova Gido Vestervele prisustvovali su jutarnjoj ekumenskoj službi u Američkoj crkvi u Berlinu, a za žrtve i mir molili su se i svi ostali ministri, bez obzira na veru kojoj pripadaju.

Američki ambasador u Nemačkoj Filip D. Marfi, o nužnom otporu terorizmu pričao je sa Gerhardom Šrederom koji je u vreme napada bio nemački kancelar. „Najveća čast koju možemo odati onima koji su život izgubili u terorističkim napadima, pa bilo to pre 10 godina u Njujorku, Vašingtonu ili u Šanskvilu u Pensilvaniji ili nešto kasnije na Baliju, u Belfastu, Mumbaju, Manili, Lahoreu i Londonu, jeste da se ne predamo mržnji i predrasudama ili sumnji i nepoverenju“, rekao je Marfi. U napadu 11. septembra 2001. stradalo je sedam Nemaca, a pastor Stefan Kinberger je rekao da su žrtve poticale iz 90 različitih država.

Težak udarac naciji

Gradonačelnik Londona Boris Džonson je otkrio spomenik u londonskom Batersi parku napravljen od čelika iz Svetskog trgovinskog centra. Posle Amerike, najviše je britanskih građana stradalo 11. septembra. „Mislim da nisu planirali napad kako bi pogodili samo Ameriku, već I ovu zemlju“, kaže Džonson. I zaista, u nedavno sprovedenom istraživanju više od 45 procenata Britanaca je reklo da je napad na 11.9. bio najveća vest koju su čuli u životu.

Porodice britanskih žrtava priključili su se američkoj ambasadorki Luis Suzman, na ceremoniji u katedrali Sv. Pavla u Londonu. 30-ak porodica prisustvovalo je komemorativnoj službi na kojoj su pročitana imena svih žrtava I položena je po bijela ruža za svakog od njih.

Jedinstvo religija

U popodnevnoj komemoraciji u gradskoj kući u Berlinu, poruka je bila jedinstvo religija. Sveštenik Skot Korvin iz Internacionalne baptističke crkve iz Londona je rekao da ljudi različitih religija posle 10 godina moraju da se drže zajedno.

„Zato danas moraju govoriti ljudi svih vera. Zato je važno da se danas zaustavimo I čujemo glas istinske vere“, rekao je on kao uvod u čitanje svetih tekstova. Mladi vernici od svih vera, od islama do hrišćanstva, hinduizma i judaizma čitali su odlomke iz njihovih svetih knjiga. „Možda će još danas ovi tekstovi uhvatiti korene u životima ovih mladih ljudi I miliona ljudi širom sveta“, rekao je Korvin.

U majicama sa natpisima „Jedanaesti deveti“ hor mladih Nemaca različitih vera pevao je pesmu komponovanu posebno za ovu priliku „Sladak suživot“ (Sweet Co-existence).

Američki ambasador Marfi bio je i na toj ceremoniji. On je rekao da su Berlin i Njujork prošli kroz slične teškoće i da je komemoracija bila jednako važna za oba grada. „Ovde je ljubav prema slobodi bila toliko jača od ljubavi prema tiraniji da je srušila zid. Kao što ne možemo dozvoliti da sećanje na zid izbledi u istorijskim udžbenicima, tako ne možemo dozvoliti ni da izbledi sećanje na 11. septembar“, rekao je on.

U 14:46 učesnici su se priključili globalnom minutu ćutnje.

Posledice po Evropu

Iako su napadi bili na američkom tlu, duboke tragove su ostavili i na drugoj strani Atlantika. Britanija i Nemačka bile su uključene u oba rata pokrenuta ubrzo nakon napada – u Avganistanu i Iraku.

Prema Metjuu Gudvinu iz londonskog instituta „Čapham haus“, u Evropi su, nakon toga, na dnevni red došla „pitanja bezbednosti“ i komešanje javnosti po pitanju integracije i imigracije muslimana u Evropu. Posledice tih napetosti osete se u pojedinim državama i danas.

Pisac i komentator Tarik Ali, koji je u Američkoj kući u Kelnu predstavio rad „11.9. - 10 godina kasnije“ veoma je kritičan kada je reč o reakciji Evrope na napad i učestvovanju u ratovima koji su usledili. „Ovo je bila dekada stalnih ratova i o svima su odlučivale SAD. Evropske države bile su ’večiti mlađi partner’ i još se i danas trude da dokažu svoju lojalnost“, rekao je Ali za Dojče vele. „Vreme je da evropske države, poput Nemačke, počnu da misle za sebe.“

Alijeva kritika upotrebe torture u borbi protiv terorizma i evropsko neodobravanje američke taktike dovelo je do produbljivanja trans-atlantskog jaza. Berlinski gradonačelnk Klaus Voverajt, koji je na službi u gradskoj kući održao pozdravni govor naglasio je da se lične slobode nikako ne smeju ugroziti kako bi se borili protiv terorizma.

„Kako se možemo efikasno boriti protiv terorističkih napada, a da ne ugrozimo važne individualne slobode“, upitao se Voverajt u intervjuu za Dojče vele. „Kako želimo da izgleda budućnost u ovom svetu kako bi sve kulture i religije živele u miru? To su pitanja koja su, posebno za gradove kao što je Berlin, od presudne važnosti.“

Autori: Stjuart Braun / Daniela Vrankovic
Odgovorni urednik: Ivan Đerković