Igre skandala i bede u Brazilu

„Sada će Međunarodni olimpijski komitet da se dalje bavi svojim starim problemima“, piše dnevnik Frankfurter algemajne cajtung. Jedan problem je nov: „Jedan Irac po imenu Hiki trenutno se nalazi u ozloglašenom zatvoru u zapadnom delu Rio de Žaneira, zatvoru koji narod zove 'Bangu 10'. Prema izveštajima irskih medija, zatvoreniku je obrijana glava. Agresivnost sa kojom se brazilsko pravosuđe odnosilo prema ovom 71-godišnjem visokom funkcioneru više govori o pravom odnosu između domaćina i gostiju nego svi zvanični govori. Hiki je optužen da je umešan u prljave poslove bande koja je htela da ilegalno prodaje karte za OI po paprenim cenama“

„Do subote još nije izveden pred sudiju, ali je na internetu već izložen maksimalnom podsmehu zbog video-snimka njegovog hapšenja koji nije mogao da nastane bez učešća policije. Čemu takvo ponižavanje još i pre prvog ispitivanja? Hiki je bio član Komisije za koordinaciju koja se godinama zamerala Organizacionom komitetu Igara jer je htela da postigne savršene uslove za održavanje Olimpijade, a brazilska privreda je u sve težem stanju. Tomas Bah, predsednik MOK, u Riju nije nijednom rečju branio Hikija, mada je rekao da za njega važi pretpostavka nevinosti“.

S druge strane, „MOK je pokazao, kao što kaže Bah, da se Olimpijske igre mogu organizovati i u zemljama koje nemaju veliki BDP. Igre se nisu odvijale u mehuru – pravi život je nastavljen u gradu u kome ima socijalnih problema i velikih suprotnosti. Za svakog ja bilo dobro da bude tako blizu realnosti i njenim izazovima. To, doduše, Patrik Hiki vidi drukčije. A i gosti koji su bili suočeni sa svakodnevnim uličnim kriminalom u gradu […] Još nikada Olimpijske igre nisu bile tako smušene kao ove, prve u Južnoj Americi, s obzirom na suprotnosti između blještavih sportskih arena i bednih favela u kojima žive siromašni ljudi. Čist luksuz usred bede i kriminala. Bio je to, pored svih drugih problema, pogled u jedno novo ogledalo“, piše list Frankfurter algemajne cajtung.

„Bile su ovo“, piše dnevnik Velt, „Igre u gradu koji ima bezbednosni problem. Olimpijada 2016. je bila randevu sa realnošću Rija. Marakana je svetlela, a u susednoj faveli je bilo mračno – zbog nestanka struje […] U jednom trenutku, Tomas Bah i Sebastijan Kou, predsednik Svetske atletske federacije (IAAF), predavali su medalje maratoncima, što nije bez pikanterije: IAAF je generalno isključila ruske atletičare sa Olimpijade zbog skandala sa dopingom, dok je Bah želeo da oni ipak nastupe. Jedna od isključenih je ipak imala veliki nastup: Jelena Išinbajeva, Olimpijska pobednica u skoku s motkom 2004. i 2008, jedna je od četvoro novih predstavnica atletičara u MOK. No, ova atletičarka bliska Putinu nije smela da održi govor, baš kao ni preostalo troje njenih kolega.“

Internet-dnevnik Špigel onlajn prenosi da je emotivni vrhunac Olimpijskih igara bila finalna fudbalska utakmica između Nemačke i Brazila. „Kada je Nejmar slobodnim udarcem iz snova i golom iz penala doneo domaćinima pobedu protiv Nemaca, ljudi su se grlili, smejali i plakali. Mnogi su se razgolitili do pojasa. Marakana je napravljena za fudbal, taj sport je tu kod kuće. U nedelju je na programu stadiona bilo još i svečano zatvaranje Olimpijskih igara. I brzo je postalo jasno da to neće biti vrhunac ove Olimpijade. Raspoloženje jeste bilo dobro, ali i mnogo uzdržanije i mirnije. Mnoge stolice su ostale prazne, čak ina počasnim tribinama. Odavno ni svi atletičari više nisu bili u Riju.“

Pišući o govoru predsednika MOK Tomasa Baha, Špigel navodi da je on „sa neizdrživim patosom naglašavao značaj sporta kao elementa koji spaja narode. Iritacije je izazvao tvrdnjom da je svet sporta živeo pod jednim krovom u harmoniji i jedinstvu. Ili je zaboravio, ili nije ni čuo, da jedna delegacija iz Libana nije pustila izraelske sportiste u isti autobus, ili kako jedan egipatski džudista nije hteo da pruži ruku svom izraelskom protivniku. Očigledno su mu promakli i napadi pojedinih sportista na servisni personal hotela.“