Iluzija blagostanja
16. oktobar 2017.
Premijerka Ana Brnabić najavljuje da će od 1. januara uslediti povećanje plata i penzija. Predviđeno je da penzije porastu za pet procenata, a plate u javnom sektoru za deset – odnosno pet odsto za one koji rade administrativne poslove. Ekonomisti smatraju da je ta odluka bila očekivana, jer je pre izvesnog vremena predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio povećanje plata vojsci, policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA).
Glavni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk kaže za DW „da će sada to povećanje dobiti i drugi, jer bi bilo teško opravdati da povećanje dobiju vojska, policija i BIA, a ne dobiju, recimo, zdravstvo i obrazovanje. Za administraciju očito nije bilo dovoljno novca pa će oni dobiti povećanje od pet odsto.“
Ćulibrk međutim pokušava stvar da dovede u realne okvire – rast cena ove godine iznosio je čak 3,5 odsto što znači da će penzioneri, kako kaže, zapravo imati svega 1,5 odsto više kupovne moći u odnosu na početak ove godine.
Pare pred izbore
Povećanje plata i penzija urednik u Novom magazinu Mijat Lakićević vidi pre svega kao političku odluku. „To ukazuje na činjenicu da ćemo naredne godine imati izbore, sasvim sigurno izbore u Beogradu; a ovo povećanje mi govori da ćemo najverovatnije imati i republičke izbore, iako naravno to ne možemo sa sigurnošću tvrditi.“
Kada je reč o procentima, Lakićević smatra da je povećanje plata u javnom sektoru previsoko. „Javni sektor je još uvek privilegovan, manje se radi a veće su plate nego u privatnom sektoru, i ovo je po meni još jedan signal da u Srbiji od reformi javnog sektora neće biti ništa.“
Ako se analizira stanje srpskog budžeta, kao i preporuke Fiskalnog saveta, koji navodi da je postignuta stabilnost javnih finansija i da mere štednje više nisu neophodne, postavlja se onda pitanje zašto ekonomski analitičari kritikuju ova povećanja?
Milan Ćulibrk kaže da se vlast hvali stabilnim javnim finansijama – „sve je to lepo“ – ali da povećanje plata i penzija smanjuje prostor za dodatne investicije. „To je parametar po kojem je Srbija najgora u regionu jer ima najmanji udeo investicija u BDP-u. A bez investicija nema bržeg privrednog rasta. I to je vrzino kolo u kojem se nalazimo već nekoliko godina jer i ove godine imamo najsporiji privredni rast.“
Mijat Lakićević skreće pažnju na činjenicu da masa plata nije povećana, jer je bar prema zvaničnim podacima smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru. „Ako tako gledamo, onda je i u redu da se zaposlenima povećaju plate.“
Ali, upozorava Lakićević, „do sada nismo videli nikakve reforme u upravi, zdravstvu, prosveti... Dakle, sve se svodi na kvantitet, a kvalitet usluga javnog sektora je i dalje veoma nizak. A to je bila ključna poenta mera štednje. To smanjenje nije usledilo da bi se smanjio pritisak plata i penzija na budžet, nego da se javni sektor reformiše. Ljudi u javnom sektoru će verovatno biti zadovoljni, ali ostali građani Srbije nemaju previše razloga za zadovoljstvo.“
Povećanje – optička iluzija?
Kada se govori o platama i penzijama uporno se govori o njihovom „povećanju“, kao da se zaboravlja da su plate i penzije zbog mera štednje već smanjene još od 2014 godine. Zato Milan Ćulibrk ističe da ne možemo govoriti ni o kakvom povećanju.
„Svi penzioneri koji su imali natprosečne penzije i dalje će imati manje nego što su imali pre mera fiskalne konsolidacije, a nekima sa penzijama iznad 25.000 dinara su umanjivane i za 22 odsto. Takođe, ne bi trebalo zaboraviti da su ove povišice praktično u međuvremenu već pojedene rastom cena na malo. I kada se pogleda realni rast penzija od 2009. godine naovamo, one su trenutno – bez ovih pet posto povišice – skoro 20 posto manje nego što su bile“, kaže glodur NIN-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić tvrde da će povećanje plata i penzija uticati i na rast BDP-a. Procena je da bi ova povećanja mogla pojačati domaću tražnju, samim tim i domaću proizvodnju.
Milan Ćulibrk smatra da za takve ocene nema nikakvog osnova. Naprotiv, on se pribojava da se ovako samo podstiče – uvoz. „Sledeće godine možemo imati problem koji do sada nismo imali, a to je rast trgovinskog deficita. Povećana potrošnja može dovesti do toga da ćemo više uvoziti nego što izvozimo. Tome doprinosi i prilično jak dinar, ali i to takođe možemo posmatrati u kontekstu predstojećih izbora“, zaključuje Ćulibrk.