Indijski "Ljubavni komandosi"

Neki parovi su ovde skoro tri meseca. Njihove sobe su na drugom spratu, sa pogledom na dvorište. Raznobojni zidovi donose toplinu ovom mestu, čije postojanje je najstroža tajna. Za ovu kuću ne znaju ni najbiliži prijatelji ovde prisutinih. Na stolu u hodniku nalazi se jedna crvena ruža. Iz prostorije preko puta dopire prijatan miris. U sledećoj sobi su sveže zaljubljeni, vereni, ili tajno venčani parovi. Mnogi od njih su prebijani, zatvarani i ponižavani pre nego što su dospeli pod zaštitu „ljubavnih komandosa“.

„Ako se venčate, ubićemo vas“

„Bila je to ljubav na prvi pogled“, objašnava 21-godišnji Imram* . Kad kod bi njegova vršnjakinja Šazija došla u njegovo selo da poseti svoju tetku, njih dvoje su se viđali. To se dešavalo svakih par par nedelja, negde u pokrajini Pendžab. Nakon više godina, izjavio joj je ljubav. Ona mu na početku nije verovala. Naime, Imram je iz više kaste. Njegova porodica je imućna i obrazovana, a njeni roditeljni su nekvalifikovani i imaju jedva dovoljno novca da prehrane svoju decu. Venčanje bi bilo skandal. Uprkos tome, oni su se odlučili jedno za drugo.

Pravo je čudo što se sada nalaze ovde, u dnevnoj sobi „Ljubavnih komandosa“. Već su pokušali da beže, u aprilu - bili su kod prijatelja, a zatim se vratili kućama jer su im roditelji obećali da će uskoro moći da se venčaju. Ali roditelji su prekršili obećanje. Šaziju su zaključali kod kuće, a Imramov otac je sinu jasno rekao „Ako se oženiš njome, ubićemo vas.“ Pet meseci kasnije Šazija se opet našla pred Imramovim vratima. Bili su zajedno, ali i bez nade. On nije imao posao, ona je prekinula školovanje. „Sedeli smo na peronu i razmišljali o tome da se ubijemo“, kaže Imram nervozno. Da nisu imali jednog prijatelja koji im je ispričao o „Ljubavnim komandosima“ i platio kartu za Nju Delhi – skočili bi pod voz.

Zaštita za zaljubljene

Parovi poput Imrama i Šazije već tri godine nalaze utočište kod „Ljubavnih komandosa“. Iza ove organizacije stoje iskusna gospoda sa jasnim ciljem – zaštita zaljubljenih, objašnjava porparol grupe Sandžoj Sačdev. Trenutno je pod njihovom zaštitom 49 parova u sedam skloništa u Delhiju. U celoj Indiji sada postoji oko 200 ovakvih sigurnih kuća i posebna telefonska služba. Sada već postoji i ogromna mreža dobrovoljaca, čitav jedan pokret, ističe Sanđoj. A niko od njih ne dobija ni rupiju.

On ponosno pokazuje na bočicu pored oltara sa mirišljavim štapićima: „Kad je opasno, štitimo se ovim“, kaže uz širok osmeh. U pitanju je biber-sprej. On i njegove kolege svakoga dana rizikuju sopstveni život. Pojedine osvetoljubive porodice su već ucenile njihove glave.

Po podacima Nacionalne komisije žena u Indiji, zbog starih tradicija desi se oko 70 do 80 ubistava svakog meseca. Verovatno ih je mnogo više, jer se takvi zločni često prikrivaju ili predstavljaju kao samoubistva. Sociolozi poput Surindera Jodke upozoravaju da to nije nikakav relikt prošlosti. Mladi parovi koji se odlučuju za ljubav uprkos protivljenju porodice nisu ni postojali pre nekoliko godina, kaže on. Ubistva iz časti postala su učestalija u poslednjih 10 do 15 godina. Starija, patrijarhalna generacija ne želi da prihvati da mladi sami odlučuju o svom stupanu u brak.

Mobilini telefoni, fejsbuk, osamostaljenje

Ašraf (27) i Bahar (24) upoznali su se zahvaljujući Internetu. On joj je poslao zahtev za prijateljstvo na Fejsbuku, pa su polako počeli da ćaskaju i da se upoznaju. Razume se, sve to dešavalo u tajnosti, jer su roditelji već uveliko tražili pravog mladoženju za Bahar. Potencijalni muževi dolazili u posetu jednom nedeljno „na gledanje“. Bahar zuri u pod. „Osećala sam se jeftino, kao u izlogu“. Ali otac joj je doslovno rekao „Radije bismo te ubili nego da žrtvuješ naš ugled za nekog nikogovića“. Ašraf je za njenog oca bio baš to – nikogović.

Čim je otac saznao da par planira da se venča, prijavio je Ašrafa policiji. Kada je Ašraf čuo za to, pozvao je „Ljubavne komandose“ čiji broj telefona je video u novinama par dana ranije. „Mnogo smo se plašili, ali oni su nam rekli, ne brinite se, mi smo tu, pomoći ćemo vam“, objašnjava Ašraf. To je bilo pre 12 dana. Od tada ovde žive u sigurnoj kući. „Sada smo venčani“, objašnjava Ašraf i smeje se. Žele li decu? Bahar se kikoće i Ašraf odgovara da najpre mora da nađe posao, a to može tek kada policija prestane da traga za njim. Do tada, kaže on, čekamo ovde.

*Redakcija DW je promenila imena.

Autori: Katja Kepner/ Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić