Intervju sa Putinom – propagandni poklon Kremlju i Trampu
9. februar 2024.Taker Karlson, desničarski bivši voditelj Foks njuza, opisao je svoju „misiju“ u Rusiji jednostavno – američkoj javnosti konačno valja predočiti šta se zaista događa u Rusiji i Ukrajini.
Kako tvrdi Karlson, novinar veoma privržen Rusiji, informacije medija u SAD su ništa više od propagande.
Kremlj je rado prihvatio zahtev za intervju ovog fana bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa. Za ruskog predsednika Vladimira Putina bila je to prilika da milionima Amerikanaca prenese poruku.
I to u vreme kada je dalja pomoć SAD Ukrajini više nego neizvesna. Kongres o tome još nije postigao dogovor – jaz između demokrata i republikanaca je previše dubok.
Putin: Rusija nije agresor
I tako su Karlson i Putin, obojica u tamnim odelima i kravatama, sedeli jedan naspram drugog u Kremlju više od dva sata. Putin je započeo razgovor istorijskim monologom koji je trajao više od dvadeset minuta.
On je još jednom naglasio da Rusija nije agresor, već da brani svoj narod, zemlju i njenu budućnost.
Govorio je o nužnosti zaštite stanovnika Ukrajine koji govore ruski, te da je morao sprečiti da Ukrajina, nakon eventualnog ulaska u NATO, predstavlja bezbednosnu pretnju za Rusiju.
Karlson je slušao sa ozbiljnim izrazom lica, naboranih obrva i želeo je da zna da li Putin može da zamisli situaciju u kojoj bi Rusija sa umarširala u Poljsku. „Ne“, odgovorio je Putin, „samo u jednom slučaju: ako bi Poljska napala Rusiju.“
Ruski predsednik je rekao da Rusija nema interesa za Poljsku, Letoniju ili druge zemlje. Zemlje NATO su, dodao je, samo pokušale da zastraše sopstveni narod – imaginarnom ruskom pretnjom.
Putin je istakao da je spreman na pregovore te pojasnio da ako bi Sjedinjene Države zaista htele prekinuti borbe, prvo bi trebalo da prestanu sa isporukama oružja Ukrajini. Onda bi sve bilo gotovo za nekoliko sedmica, rekao je on.
Da li bi novinar Vol strit žurnala Ivan Gerškovič, optužen za špijunažu u Rusiji, mogao biti oslobođen?
Dogovor bi se mogao postići, rekao je Putin. Međutim, pojasnio je, postoje određeni uslovi o kojima se razgovara između tajnih službi. Putin je indirektno rekao da može zamisliti puštanje američkog novinara u zamenu za Rusa koji je osuđen na doživotni zatvor zbog ubistva u Berlinu 2021. godine.
„Koprodukcija“ Karlsona i Putina
Eksperti za Rusiju, poput Janisa Klugea iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, upozoravaju na postojanje saradnje između Karlsona i Putina.
„Karlson je pametan i njegov plan je jasan. On i Putin će izvrsno sarađivati na širenju lažnog narativa o Ukrajini, oslabiti Bajdena i ojačati Trampa“, napisao je Kluge na platformi X još u sredu.
„Ova koprodukcija može biti najefikasniji i najotrovniji propagandni klip ikada napravljen“, naveo je Kluge.
„Taker Karlson nije novinar, on je propagandista“, napisao je politikolog Jan Bremer. „Zato ga je Putin i prihvatio kao sagovornika za intervju.“
Kritičar Kremlja i bivši svetski šampion u šahu Gari Kasparov naveo je da nije iznenađujuće što „pravi novinari“ do sada nisu dobili nijedan termin za intervju sa šefom Kremlja.
„Svaka emisija koju vodi neki ozbiljan novinar neprihvatljiva je za diktatora poput Putina“, rekao je on. „Zašto bi inače proveo dve decenije vršeći pritisak na slobodne medije?“
Propagandni poklon za Putina
Kako pišu mediji, ovaj intervju je imao dugu predigru. Pre više od dve godine, glavna urednica državnog emitera RT, Margarita Simonjan, zatražila je od Kremlja mogućnost za intervju sa Karlsonom.
Njen kolega Vladimir Solovjov, Putinov glavni propagandista, čak je ponudio desničarskom agitatoru Karlsonu posao nakon što je izbačen sa Foks njuza.
Ruski državni propagandisti Karlsona doživljavaju kao jednog od svojih, kaže rekao je Tihon Džjadko, glavni urednik nezavisne ruske televizije Dožd koji je u egzilu.
Kako piše nemački nedeljnik Špigel, „desničarski američki komentator“ koji ima milione pratilaca i „relativizuje i banalizuje“ rusku agresiju poslužio je Putinu kao dokaz za rusku publiku da su SAD i Zapad podeljeni.
„Karlson nije imao potpitanja na neke izjave šefa Kremlja. Nije pitao za ratne zločine koje je počinila ruska vojska u Buči i drugim mestima u Ukrajini, kao ni za ukrajinsku decu koja su odvedena u Rusiju“, zaključuje se u tekstu nemačkog nedeljnika.