Ipr 1914 – zaludna bitka
U Belgiji se održava komemoracija povodom stogodišnjice Prve flandrijske bitke kod Ipra. Ta bitka je odnela živote 100.000 vojnika - a nije donela odluku.
Početak rovovskog rata
Posle napada Nemačke na neutralnu Belgiju, došlo je do zastoja na Zapadnom frontu. Veliki deo zemlje je bio pod nemačkom okupacijom, ali su kod Ipra Francuzi, Britanci i belgijski vojnici držali uljeze u šahu. „Prva flandrijska bitka“ trajala je mesec dana – a bila je samo početak iscrpljujućeg rovovskog rata između Nemaca i Saveznika.
Napredovanje i povlačenje metar po metar
Posle jednog žestokog napada Nemaca, 31. oktobra se jedna britanska jedinica povukla na ulice Ipra. Nemci i Savezničke trupe su vodili pozicionu bitku u kojoj se osvajao metar po metar terena, a da pri tome nijedna strana nije uspela da izvrši proboj.
Mit o Langemarku
U sukobu u selu Langemarku severno od Ipra, 10. novembra 1914. je vođena bitka u kojoj su Nemci potučeni do nogu. Nemačka vrhovna komanda je činjenicu da je poginulo 2000 vojnika u izveštajima za novine najpre prikrila, govoreći o tome da su mladi momci, nošeni zovom srca i rodoljublja, zarobljeni – stvoren je tzv. mit o Langemarku. Njime je trebalo prikriti lošu opremljenost i nespremnost vojske.
Žrtve na svim stranama
Već prilikom formiranja jedinica, bilo je jasno da je vojska u lošem stanju. Nije bilo dovoljno pušaka, ni sedla za konje, pa čak ni dovoljno obuće. Samo na nemačkoj strani je do kraja novembra poginulo 100.000 vojnika. Hiljade vojnika su poginule i u redovima Saveznika.
Nemci uvode hemijsko oružje u ratovanje
Nemačko vođstvo nije uspelo da ostvari svoj cilj. Nije mu uspelo da preseče linije snabdevanja britanskih jedinica raspoređenih duž obale Lamanša. Usledile su dalje borbe u Flandriji, u kojima su Nemci doneli novu anticivilizacijsku tekovinu koristeći hlor kao bojni otrov. Njihov napad kojim je otrovano 15.000 Francuza – 5000 smrtno – smatra se početkom modernog hemijskog ratovanja.
Tragovi uništenja
Između 20. oktobra i 18. novembra 1914, u žestokim okršajima je potpouno uništen veliki deo belgijske obale. Belgijske jedinice su uz to izazvale poplave na velikim potezima zemljišta. To se pokazalo kao uspešna taktika, jer nemačke divizije nisu mogle dalje da prodru.
Besmislen rušilački bes
4. novembra 1914, general Bertold Dajmling je, bez ikakvog opravdanog vojnog razloga, i suprotno naredbama svoje vrhovne komande, uništio raskošna srednjovekovna zdanja belgijskih tržnica tekstila u centru Ipra. Već u drugoj godini rata, najveći deo tog grada je bio sravnjen sa zemljom.
Patnje civilnog stanovništva
U centru Ipra su još u prvom bombardovanju grada sredinom oktobra 1914. teško oštećene mnogobrojna istorijska i stambena zdanja. Ljudi su pokušali da iz njih iznesu bar ono najpotrebnije. Samo 8000 od ukupno 35.000 stanovnika tog grada je za vreme rata ostalo u Ipru.
Izvrtanje prošlosti i sećanje
U Langemarku se nalazi jedno od četiri groblja nemačkih vojnika u Belgiji. Tamo su sahranjeni posmrtni ostaci više od 44.000 vojnika. Nacionalistička instrumentalizacija bitke se nastavila i posle rata – vojni poraz je proglašen moralnom pobedom. Danas se u Ipru održavaju komemoracije na kojima Nemci učestuvju zajedno sa nekadašnjim neprijateljima.