Iskra je zapalila Rumuniju

„Rumunska vlada očigledno namerava da se drži odluke koja bi oslobodila krivične odgovornosti stotine funkcionera optuženih za zloupotrebu službenog položaja i to uprkos najvećim protestima od pada komunizma i jakoj međunarodnoj kritici“, prenosi Zidojče cajtung. Sporna odluka rumunske socijalističke vlade svodi se na labavljenja zakona o korupciji – može biti optužen samo onaj ko napravi štetu veći od 200.000 leja (oko 44.000 evra). Osim toga, amnestija za oko 2.500 zatvorenika – navodno da bi se rasteretili prepuni zatvori – koristiće i političarima vladajuće stranke koji su zbog raznih marifetluka osuđivani na kazne zatvora manje od pet godina.

Glavni profiter takve regulative je Liviu Dragnea, šef vladajuće Socijaldemokratske partije, i najmoćniji čovek Rumunije. „Dragnea je optužen zbog zloupotrebe položaja i možda bi, ako bude osuđen, morao i u zatvor jer je prošle godine već osuđen na uslovnu kaznu zbog izbornih manipulacija. Rumunska služba za borbu protiv korupcije DNA je optužila ukupno 1.170 funkcionera, a istražuje se još 2.151 slučaj. Mnogi optuženi bi odlukom vlade izbegli gonjenje“, dodaje minhenski list.

Na ulicama Bukurešta i desetina drugih gradova je, posle rekordnih protesta u sredu, i u četvrtak bilo ukupno između 150 i 200 hiljada ljudi. „Sporne odluke socijaldemokratsko-liberalne koalicije bile su tek iskra koja je izazvala eksploziju nagomilane frustracije“, piše rumunski pisac Vilijam Totok za berlinski Tagescajtung. „Pravi razlozi što ljudi idu na ulice su odsustvo perspektive, niske zarade, korumpirana politička klasa, naduvani birokratski aparat i cinična klika novokomponovanih oligarha.“

List navodi da te probleme godinama ignorišu „neoliberalni rumunski političari, ali i Evropska unija. Radije se gleda u izloge velikih gradova nego iza fasada stambenih blokova ili u bedu seoskog stanovništva koje dobrim delom i dalje koristi poljske toalete, a na tekuću vodu gleda kao na naučnu fantastiku. […] Stotine hiljada ljudi će i narednih dana demonstrirati držeći se za iluziju da je trenutna vlada kriva za njihovu sudbinu. Traženje krivca ima već obrise rituala jer se krive uvek oni koji su trenutno na vlasti i upravljaju nesocijalnim raspalim sistemom. To je obeležilo 27 godina postkomunističke Rumunije a kraj se ne nazire.“

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da su Ustavni sud, predsednik zemlje Klaus Johanis i Evropska komisija za mnoge Rumune poslednja nada. „Za zemlju bi bilo politički i ekonomski fatalno ukoliko se ukinu vladavina prava i podela vlasti“, rekao je za taj list Kristijan Ginea, bivši rumunski ministar za Evropu. Gunter Krihbaum, predsednik odbora za EU nemačkog Bundestaga, traži da se protiv Rumunije pokrene postupak kojim bi moglo da joj bude oduzeto pravo glasa u Savetu EU. „Moramo hitno nešto preduzeti jer se u Rumuniji pravna država upravo gazi“, rekao je on za frankfurtske novine.

Evropska komisija je oštro kritikovala Bukurešt, a zaprećeno je i kraćenjem sredstava iz budžeta EU – Rumunija kao jedna od najsiromašnjih članica godišnje odatle dobija šest milijardi evra, dvostruko više nego što uplaćuje.

Bečki Standard podseća da je pre svega nedelju dana u jednom izveštaju Evropska komisija pohvalila napretke u borbi protiv korupciji u Rumuniji. „Sada je Evropskoj uniji jasno pokazan srednji prst. Ali rumunska vlada je napravila račun bez krčmara – građana. Oni su se okupili na najvećim masovnim protestima od pada komunizma i imaju državnog predsednika Johanisa na svojoj strani. Čak i u vladi nisu svi jedinstveni. Korupcija u Rumuniji nije samo tema evropske politike, već pre svega rumunsko pitanje. Tako ovaj put neće proći namera vlasti da inscenira dvoboj Bukurešt vs Brisel i da kritiku na račun domaćih elita predstavi kao napad na rumunski patriotizam.“

Ministar trgovine Florin Jianu već je podneo ostavku jer se ne slaže sa politikom premijera Sorina Grindeanua i Dragnee, šefa partije koji vuče konce iz pozadine. Jianu je saopštio da odlazi iz vlade kako ne bi kasnije morao da priča detetu „da mu je otac bio kukavica koja je klimala glavom na stvari sa kojima se ne slaže“. Ostavku je podneo i državni sekretar Daniel Sandru, kao i nekoliko lokalnih funkcionera Socijaldemokratske partije. Predsednik Klaus Johanis podneo je tužbu Ustavnom sudu i očekuje da sudije ponište odluku vlade pre 10. februara, kada sporne odredbe inače stupaju na snagu.