Islamistička pretnja i dalje na Balkanu
24. januar 2018.
Savezna vlada u Berlinu ne isključuje „potencijalne pretnje od strane pojedinaca i podgrupa iz islamističke scene“ u Bosni i Hercegovini. To se navodi u odgovorima Vlade na upitnik poslaničkog kluba Levice u Bundestagu u koje DW ekskluzivno ima uvid. Dodaje se da postoje pojedinačni kontakti radikalnih islamista sa Balkana i onih iz Nemačke. Savezna vlada međutim tvrdi da obaveštajna služba BND nema konkretne indicije o jačanju islamističkih tendencija u Bosni.
- pročitajte još: Ko je Srbin koji vrbuje džihadiste
Time nemačka Vlada donekle demantuje izveštaj lista Berliner cajtung koji je u novembru prošle godine, pozivajući se na bezbednosne krugove, javio da BND zbog islamističke pretnje pojačano drži na oku Balkan, a posebno Bosnu. No nakon ovog odgovora Vlade ostaje prostora za špekulacije jer se konkretni odgovori na mnoga pitanja Levice tretiraju kao posebno poverljivi te ne mogu biti prezentovani javnosti.
Tako se recimo Vlada javno ne izjašnjava o novcu iz zemalja Arabijskog poluostrva kojim se navodno ciljano podstiče vehabijska interpretacija islama na Balkanu. Takođe, Vlada ne želi da objavi saznanja o školovanju balkanskih imama u Turskoj i Saudijskoj Arabiji te njihovoj delatnosti na Balkanu.
„Nasuprot BND-u Vlada pokušava da u javnosti umanji rastuću islamističku opasnost“, kaže Sevim Dagdelen, u poslaničkom klubu Levice zadužena za spoljnu politiku. Rastući broj nasilnih islamista na Balkanu ima ogromne posledice po bezbednost u Nemačkoj, tvrdi Dagdelen za DW. „Uz to je potpuno neprihvatljivo da Savezna vlada i dalje taji ulogu država Arabijskog poluostrva, pre svih Saudijske Arabije, ali i Turske.“
Bez podataka o broju boraca
Savezna vlada kao „posebno osetljive“ tretira podatke o broju boraca koji su se iz BiH i sa Kosova priključili džihadističkim grupacijama poslednjih godina. Prema ranijim medijskim izveštajima, ove dve balkanske zemlje su – posmatrano prema broju stanovnika – evropski prvaci u izvozu islamističkih boraca.
- pročitajte još: Žene u službi salafizma
No Vlada ipak otkriva zanimljivu procenu: borci sa Balkana se nisu priključivali samo Islamskoj državi (njih 70 odsto) i bivšem frontu Al Nusra (20 odsto) već u deset odsto slučajeva i grupama pod krovnom markom Slobodne sirijske armije koja se bori protiv režima Bašara al Asada.
Dokazano je, dodaje se u odgovorima, da se više boraca regrutuje iz salafističkih sela u BiH poput Gornje Maoče. Savezna vlada to selo naziva „paradnim primerom“ i „mustrom“ prema kojoj su u toj zemlji nikla i druga „mala naselja“ čiji stanovnici svoj religijski i socijalni život orijentišu prema „ranoislamskim navikama i običajima“.
Ojačati liberalni islam
Oštriji je u svojoj oceni bio Vedran Džihić, istraživač Austrijskog instituta za međunarodnu politiku. On je u jednom ranijem intervjuu za DW rekao da se radi o „radikalnom odstupanju od tradicionalnog balkanskog islama“. „Vidimo pripadnike salafijskog pokreta na ulicama, aktivni su u raznoraznim kulturnim odeljenjima, imaju paralelne džemate van zvanične islamske zajednice. Jasno je da uz pomoć Saudijske Arabije i drugih zemalja grade paralelnu infrastrukturu koja se direktno suprotstavlja tradicionalnim islamskim zajednicama“, rekao je tada Džihić.
- pročitajte još: Saudijska Arabija uspešno širi vehabizam
Prema njegovom mišljenju važno je baviti se problemima koji su doveli do jačanja ekstremizma, a među njih su neki drugi istraživači ubrojali pre svega siromaštvo. Dalje, rekao je Džihić, važno je ponuditi pravu perspektivu evropskih integracija „koja je sada upitna“, zatim ojačati tradicionalnu balkansku interpretaciju islama u okviru evropske debate i pojačati saradnju evropskih obaveštajnih službi.