1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Islamski svet odobrava poteze talibana?

12. septembar 2021.

Pojedini muslimanski intelektualci se žale na uzdržane reakcije njihovih vođa zbog pobedničkog pohoda talibana. Njihovo teološko gledište je neodrživo i neophodno je angažovano sučeljavanje.

https://p.dw.com/p/40DiT
Kabul, 27. avgust 2021.
Kabul, 27. avgust 2021.Foto: REUTERS

Čim je sredinom avgusta srušena vlada u Kabulu, Ali Mohedin al Karadahi profesor Univerziteta u Dohi i predsedavajući Međunarodnoj uniji muslimanskih teologa - čestitao je talibanima. Njegova čestitka se odnosi i na sve Avganistance, zbog toga što su, kako je rekao, iz zemlje proterani „okupatori svih vrsta".

Istovremeno je zahtevao od talibana da formiraju vladu koja će obuhvatiti sve slojeve stanovništva, „da se tragedija (rata prim. red) ne vrati", prenela je Al Džazira citat profesora prava. Osim toga, pozdravio je što se talibani navodno otvoreno odnose prema svojim susedima i međunarodnoj zajednici.

Međutim, ovih dana se pokazalo da nije u pravu. Jer, vlada koju su predstavili talibani sastoji se samo od talibana - nema predstavnika drugih grupa.

Izjave poput Al Karadahijeve reprezentativne su za mnoge islamske intelektualce.

„Nema jasnog odbacivanja talibanskih stavova"

Reakcija islamskih intelektualca na preuzimanje vlasti od strane talibana je „marginalna", kaže Milad Karimi, zamenik direktora Centra za islamsku teologiju na Univezitetu u Minsteru.

Milad Karimi
Milad KarimiFoto: Elif Kücük

Bilo je doduše nekoliko prilično uzdržanih kritičkih izjava na račun postupanja talibana, kaže Karimi: „Ali, čak i to je veoma marginalno. Sve u svemu, nema jasnog odbacivanja talibanskih stavova", kazao je islamolog u razgovoru za DW.

O promeni vlasti u Avganistanu, mnoge vodeće religiozne ličnosti govorile su više politički a ne teološki.

Tako je, na primer, veliki muftija iz Omana, Ahmed bin Ahmad al Halili Avganistancima čestitao na „jasnoj pobedi" nad „osvajačima". On je „čitavom islamskom narodu" čestitao na „ispunjenju pravednih Božjih obećanja".

Muslimani u Nemačkoj

I u Nemačkoj deo muslimana organizovanih u udruženja diskutuje o najnovijim događajima u Avganistanu. Oni su donekle i kritički nastrojeni.

Predsedavajući Centralnom savetu muslimana, Ajman Mazjek je u intervjuu za Bajeriše rundfunk izjavio da preuzimanje vlasti od strane talibana nije samo katastrofalan poraz za Zapad, nego i „katastrofa za sve muslimane na svetu, jer većina muslimana – a među njima su svakako i Avganistanci – ne želi arhaični život prema plemenskim doktrinama."

Murat Kajman
Murat KajmanFoto: picture alliance/dpa/H.Galuschka

Za pravnika Murata Kajmana sveukupne reakcije muslimanskih udruženja u Nemačkoj su preslabe. Zapravo je bilo za očekivati brze reakcije krovnih muslimanskih udruženja o Avganistanu, napisao je Kajman u blogu „Reč petka" udruženja „Alhambra - muslimani za za pluralističku Evropu". On je suosnivač tog društva i napustio je Tursko-islamsku uniju za religiju (DITIB) blisku turskoj državi, u čijem saveznom odboru je do 2017. bio pravnik.

Kajman kaže da se iza ćutanje ustvari krije „veoma visoka spremnost solidarizacije sa talibanima i idealizovanje njihovih navodnih verskih motiva."

Citat: „Talibani su sproveli ono što mnogi muslimani, među njima i ne mali broj predstavnika udruženja muslimana u Nemačkoj, vide kao idealan razvoj jednog društva. Naime - vlast u rukama muslimana".

Arapski svet

Slične kritike su izrečene i u arapskom regionu, mada i tamo - retko. Tako je autorka Heba Jusri napisala za Al Arabiju da „u Egiptu ima glasova koji pozivaju da se pozdravi uspeh talibana i podrži muslimanska stvar. Ti glasovi su podmukli i opasni."

„Jer ako mlada osoba bez obrazovanja vrednog pomena sluša o uspesima talibana, možda bi bila sklona da to pripiše bliskosti sa Bogom a ne vojnim veštinama."

Ocrtavajući predstavu koju talibani imaju o sebi, ona kaže da oni sebe vide kao islam, kao Božije predstavnike, pa „ko je protiv talibana, taj je protiv Boga."

Zbog ovog opasno religiozno nabijenog autoportreta talibana, važno je držati se na distanci od njih, piše autorka - i na kraju to jasno sažima: „Talibani ne predstavljaju islam."

Teologija talibana - boogohuljenje?

Talibani doduše ideološki slede učenje koje predstavlja Dar ul-Ulum Deoband sa sedištem u Utar Pradešu u Indiji. „Kuća nauke Deoband" smatra se drugim najvećim islamskim teološkim centrom na svetu posle Univerziteta al-Azar u Kairu. Ova sunitska škola ima uticaj muslimane - u Pakistanu, Indiji, Bangladešu, Avganistanu, Maleziji, Južnoj Africi i Indoneziji kao i na muslimane u Velikoj Britaniji, koji su uglavnom iz južne Azije.

Međutim, učenja talibana su teološki problematična, kaže u intervjuu za DW islamolog Milad Karimi.

„Ono što govori protiv toga je pre svega činjenica da oni svoje shvatanje Božije volje izjednačavaju sa Božijom voljom."

Tu nema slobodnog prostora za tumačenje. To je opasno. Jer, ako je neko ubeđen da njegovo viđenje odgovara istini, onda sve druge glasove smatra neistinitim. A kada neko sopstvene ideje izjednačava sa idejama Boga, onda je to čisto bogohuljenje."

Tek treba videti kako će talibani postupati sa religioznom manjinom, šiitskim Hazarima i da li će makar malo prihvatiti društveni pluralizam, takođe i u digitalnom prostoru.

Karimi takođe smatra problematičnim tumačenje Šerijatskog zakona, koje se etabliralo među talibanima.

„Talibani zanemaruju da mi ljudi nikada ne određujemo Božji sud, već da se moramo potruditi da sledimo Božji sud koliko je god moguće, tako što ćemo se ponašati moralno."

Šerijatski zakon nije kodifikovan da bi se mogao doslovno primenjvati. „Tako nešto je teološki potpuno neodrživo."

Takođe je neprihvatljivo svođenje žena na bića koja služe za reprodukciju, ističe Karimi. „Tu se više ne radi o određenom načinu tumačenja, već o preziru prema božjem stvoru."

Čuvari fasade religije"

Tim više je problematično što mnoge muslimanske zajednice ćute o talibanima, kaže Karimi. Slično kao i Murat kajman i on kaže da to ostavlja prostora za sumnju da među njima delom postoji tajno odobravanje talibanskog pogleda na svet. „Oni ćute, jer vide ostvarenje svojih fantazija".

Doduše, moguće je da su uzdržani i iz jednog drugog razloga, kaže Karimi. Naime, mnogi islamski intelektulaci su „duhovno nemoćni i lenji, i ne žele da žrtvuju sopstvenu udobnost kako bi ispunili svoju duboku duhovnu odgovornost. Oni su potpuno izgubili osećaj za religioznost. Oni se još samo interesuju za fasadu religije, čiju su unutrašnjost odavno ispraznili."

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu