Italija – prevelika za spasavanje
1. jun 2018.
Predsednik Italije je bio sprečio formiranje vlade, a premijer kojeg je imenovao predsednik nije dobio podršku parlamenta. Sve ukazuje da će na jesen biti održani novi izbori. Na finansijskim tržištima su se probudili stari strahovi od rasplamsavanja dužničke krize u evrozoni. Kamata na dvogodišnje italijanske obveznice se u utorak povećala na 2,64 odsto. Razlika od više od tri odsto u odnosu na dvogodišnje obveznice nemačke države je velika – veće nije bilo od krizne 2012. godine.
Sada bi moglo da dođe do višemesečnog zastoja koji bi mogao da poveća nervozu ulagača. Doduše, uopšte se ne postavlja pitanje eventualnog spasavanja Italije. Jer, nema tog finansijskog štita koji bi mogao da apsorbuje 2300 milijardi državnog duga te zemlje. Dug Italije iznosi više od 130 odsto bruto-društvenog proizvoda. Veći dug ima samo Grčka.
Vlada u Rimu moda redovno da izdaje nove obveznice kako bi poravnala stare dugove. Samo ove godine biće to 250 milijardi evra. Poređenja radi, Evropski mehanizam stabilnosti (ESM) raspolaže ukupnom sumom od 400 milijardi evra. Drugim rečima: ESM bi treću po snazi privredu u evrozoni mogao da finansira godinu dana – pod uslovom da se nijedna druga zemlja ne zarazi italijanskom krizom, a očekivati tako nešto je – utopija.
Ostaje još Evropska centralna banka (ECB), koja još nije aktivirala svoj slavni program OMT. Prema tom programu, ECB može da bez ograničenja kupuje papire zemalja u krizi. Da bi bila obuhvaćena tim programom, dotična zemlja mora najpre da ispuni stroge uslove. A to ne može da zamisli nijedna od većih partija u Italiji. Utoliko i nema ekonomiste koji smatra da će na Italiju biti primenjen program OMT. Naposletku, ne bi bilo ni u redu da se neodgovorna ekonomska politika još i nagrađuje, smatra Jerg Kremer, glavni ekonomista banke Komercbank. „Ako Italija zbog sopstvenih grešaka i javašluka dospe u krizu, i ne može više da se finansira na tržištima, onda joj ne može pomoći ni Evropska centralna banka“, kaže Kremer za DW.
Sve i ako je italijanska privreda šest puta veća od grčke, Karsten Hese fon Berenberg, ekonomski analitičar, smatra da nema velike opasnosti da italijanska kriza zahvati i druge zemlje: „Mi to definitivno vidimo kao italijansku krizu, a ne kao krizu evra, jer evrozona ima dovoljno instrumenata da se tome odupre.“
No, kriza bi verovatno prešla na druge zemlje kada bi Italija rešila da napusti evrozonu. Jer, oko trećine italijanskih državnih obveznica se nalazi u rukama ulagača van evrozone. Oni bi time bili teško pogođeni.“ Ipak, čak ni kada bi Italijani napustili Evropsku uniju, to ne bi bio kraj evra, smatra Karsten Hese, „jer evro tada u drugim zemljama ne bi bio doveden u pitanje.“