Italijanski plan za migrante

Predsednica italijanske vlade Đorđa Meloni najavila je „vanredne mere“ za sprečavanje masovnog dolaska migranata. Dve stvari od tih mera su objavljene: produžavanje deportacionog pritvora za one migrante kojima je odbijen zahtev za dodeljivanje azila i koji moraju da napuste zemlju sa sadašnja tri meseca na 18 meseci. To je u skladu s propisima EU koji dozvoljavaju maksimalno trajanje deportacionog pritvora od šest meseci, s mogućnošću produženja do 12 meseci.

-pročitajte još: Italija proglasila vanredno stanje zbog velikog priliva migranata

Druga stvar je nalog vojsci da, „što je pre moguće“, formira kampove za deportacioni pritvor u „slabo naseljenim područjima na jugu Italije“. O broju i veličini tih kampova ništa nije rečeno. Italija je, kao i brojne druge članice EU, uspela da sklopi sporazume o prihvatanju deportovanih s malo zemalja. Zato je i broj onih koji mogu stvarno da budu deportovani veoma mali. Slična je situacija i u Nemačkoj.

Može li Italija da primi još migranata?

Od januara do septembra ove godine u Italiju je ušlo 126.000 migranata, navodi italijansko Ministarstvo unutrašnjih poslova. To je dvostruko više nego u istom periodu 2022. Ali, u poređenju s drugim članicama EU, recimo sa Nemačkom, Austrijom, Francuskom, Španijom ili Holandijom, Italija nije preopterećena, pokazuju podaci Evropskog statističkog zavoda, Eurostata.

U Italiji je trenutno u obradi oko 100.000 zahteva za dobijanje azila, a u Nemačkoj oko 350.000. Osim toga, Nemačka je zbrinula oko milion izbeglica iz Ukrajine, a Italija oko 167.000.

-pročitajte još: Da li spasioci na moru „privlače“ izbeglice?

Nova misija za evropsku mornaricu na Sredozemnom moru?

Svoj zahtev od petka da Evropska unija uz pomoć svoje mornarice spreči kretanje čamaca s migrantima iz severne Afrike italijanska premijerka nije ponovila, ali je njen ministar unutrašnjih poslova Antonio Tajani na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku zahtevao da u takvoj akciji učestvuju i UN i NATO.

U nedelju je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, prilikom zajedničke posete Lampeduzi s Đorđom Meloni, govorila o opcijama za moguću misiju evropske mornarice, koje bi sada trebalo preispitati. To je deo akcionog plana u deset tačaka koji ne sadrži ništa novo. Mornaričke misije EU za intenzivniji nadzor Sredozemnog mora postojale su već tri puta od 2013. pod italijanskom komandom: „Mare Nostrum“, „Triton“ i „Sofija“.

Migracija – evropska stvar?

Đorđa Meloni smatra da masovni dolazak migranata na italijansko ostrvo Lampeduzu nije samo italijanski, već i evropski problem. „Lampeduza nije samo italijanska, nego je i evropska granica“, kaže Meloni.

Da je migracija izazov za kompletnu Evropsku uniju poznato je odavno, jer spoljne granice EU nadzire Evropska agencija za nadzor granice Fronteks u suradnji sa zemljama-članicama. I članice Evropske unije već godinama nastoje da postignu dogovor o zajedničkoj politici azila, ali do sada bez uspeha. Većina ministara unutrašnjih poslova nedavno je bila načelno za pooštravanje propisa, ali pitanje je da li će oni biti prihvaćeni, jer moraju da budu usklađeni s Evropskim parlamentom.

Spor je posebno veliki oko krizne uredbe kojom bi trebalo da se ograniči dolazak migranata. Ona predviđa duže rokove za registraciju na spoljnim granicama EU i niže standarde kod zbrinjavanja migranata. Nemačka savezna vlada je prema tome sumnjičava, a Poljskoj i Mađarskoj recimo te predložene mere nisu dovoljne.

Promenu bi trebalo da donese i sporazum sa Tunisom koji je najavila Evropska unija, ali koji još nije zvanično sklopljen. Tunis, iz kojeg kreće većina sadašnjih migranata iz Afrike, trebalo bi da intenzivira borbu protiv krijumčara i da sprečava kretanje brodova ili čamaca prema Evropi. Zauzvrat bi od EU ta zemlja dobila veliku finansijsku pomoć. Ali, do sada očigledno ni Tunis nije preduzeo ništa, jer broj migranata raste, a ni iz Evropske unije nije dobio nikakav novac.

aj/br (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.