Ivan Krastev: EU mora da nađe nov politički identitet

DW: Evropski mediji Vas zovu „glasom istočne Evrope“, jer kritički ispitujete uobičajena zapadna objašnjenja za napetosti između Istoka i Zapada. Šta se krije iza tih napetosti?

Ivan Krastev: U Evropi postoje tri linije razdvajanja. Najveći jaz nije između istoka i Zapada, već između velikih gradova i seoskih regiona. Razlika između Beča i Budimpešte je mnogo manja nego između Beča i nekih seoskih područja u Austriji, ili između Budimpešte i mađarske provincije. Druga linija razdvajanja je generacijska.

A najinteresantija mi je ona treća: kada pogledate kartu Evrope iz 1900. godine,vidite jasnu podelu – Zapad je bio etnički homogen, a Istočna i Srednja Evropa su bile šarene, kako etnički, tako i kulturno. Posle 20. veka, posle dva svetska rata, posle nacionalsocijalizma, posle komunističkih režima i više „etničkih čišćenja“, danas je obrnuto: Istočna Evropa je vrlo homogenizovana, a Zapad je etnički šaren.

Ključni pojam u vašoj novoj knjizi „Svetlost koja se ugasila" je „podražavanje". Posle navodnog „kraja istorije", Istočni Evropljani žele da budu kao Zapad, kako pišete, ali su se razočarali, jer je „Zapad dobio Hladni rat, ali je izgubio sebe“. Kako sada „Zapad“ i čitava Evropa da ponovo nađu sebe?

Da, podražavaocu vrlo brzo postaje jasno da život u papagajskoj zemlji ima svoje tamne strane. Zapad je istovremeno izgubio svoj identitet kao liberalna demokratija, izgubio je svoju viziju za svet. I u tom smislu – i sebe samog. Danas je Evropa glavni gubitnik u raspadu liberalnog poretka. Zato EU mora na nađe nov politički identitet. Emanuel Markon to zove „suverenom Evropom“, a nova predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govori o „geopolitičkoj Komisiji“. No, tu se radi o istom: tradicionalni odnosi sa SAD (koje imaju ključnu ulogu za bezbednost Evrope) bi trebalo da ostanu netaknuti a stvarnost mora biti prihvaćena.

Stvarnost u kojoj Evropa ne može sama da se osloni na jednu silu-zaštitnicu s one strane Atlantika. I EU stvarno pokušava da nađe taj geopolitički identitet. To čini vrlo oprezno – iz dva razloga. Prvo, jer bi iznenadni slom partnerskih odnosa mogao dovesti do krize unutar EU, pošto neke zemlje EU, na primer Poljska, još uvek vide SAD kao jedinog garanta svoje bezbednosti. Drugo, jer Evropljani svim silama nastoje da prikriju svoju dezorijentisanost u svetu koji izmiče kontroli. U svetu u kojem nema više saveaz koji se oslanjaju na bezbednosni koncept Evropljana. U svetu u kojem ne samo Kina i Rusija, već i SAD sa Donaldom Trampom dovode u pitanje vrednosti i bezbednost Evrope.

Ako je EU „dezorijentisana", mora da se promeni?

U Evropi su u koliziji dva različita senzibiliteta i dve različite strategije. Na jednoj strani je Nemačka koja sve vreme pokušava da što je moguće opreznije, da ograničeno, sprovodi promene: politika Donalda Trampa je prolazna, mi moramo da branimo status kvo i ne priznajemo da se svet oko nas promenio, jer to bi stvorilo paniku i paralisalo EU. Na drugoj strani je intuicija Makrona koji smatra da EU mora da se menja odmah, ne samo na planu ekonomske politike, već i kada se radi o načinu na koji se donose odluke, jer za četiri ili pet godina će već biti prekasno.

Makronov problem je u tome što se on izražava skoro u lirskim stihovima. On se zalaže za hrabar preokret, ali u konkretnom, u detaljima, on je slab. Berlin, s druge strane, preuzima ulogu knjigovođe koji ume da ubedljivo opiše rizike koje donose promene, ali priznaje da je najveći rizik – da sve ostane nepromenjeno.

Emanuel Makron je upravo blokirao pristupne pregovore Severne Makedonije i Albanije. Je li to njegova vizija EU koja se menja?

Kada je reč o proširenju EU, Makron je napravio grešku. On je blokirao integraciju Severne Makedonije i Albanije, a da nije razmišljao o tome kakve to posledice ima na čitavom Balkanu. On je hteo da u pravcu Brisela i Berlina uputi signal: integracija u EU ne sme i dalje da se odvija kao nešto što je nezavisno od konkretne situacije. Istovremeno bi njegov odbojni gest na kraju mogao biti od pomoći balkanskim zemljama.

-pročitajte još: Proširenje EU: Francuski predlog neće biti i jedini

Da su dobile termin za početak pregovora, Severna Makedonija i Albanija bi u narednih deset godina utonule u zaborav, nezavisno od toga šta se dešava na Balkanu. Osim toga, smatram da će Francuska vrlo uskoro, možda čak već krajem marta, posle lokalnih izbora, izraziti spremnost da podrži proširenje. Makron je kada je reč o proširenju EU u izolovanoj poziciji, pa će pokušati da od toga izvuče korist, tako što će da čak ubrza proceduru pristupa i pokaže da nije protiv toga, već da je protiv pogrešnog koncepta proširenja.

Bugarski politikolog Ivan Krastev je rukovodilac Centra za liberalne strategije u Sofiji i saradnik Instituta za nauke o ljudima u Beču.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android