Iz kojih izvora Nemačka proizvodi električnu energiju?

Nemački sistem snabdevanja električnom energijom podvrgnut je ispitivanjima. Trebalo je da ona pokažu do koje je mere u Nemačkoj obezbeđeno snabdevanje električnom energijom i to naročito s pogledom na predstojeću zimu. Iako su, prema tvrdnjama vlade, nemački rezervoari gasa popunjeni bolje od očekivanog i spremni su za sledeću zimu, potpuni prekid dotoka tog energenta gasovodom Severni tok 1 otvorio je nova pitanja.

Nemački ministar privrede Robert Habek (Zeleni) pristao je da se dve od tri atomske centrale, koliko ih je još u pogonu u Nemačkoj, do aprila sledeće godine ostave „u rezervi“, tj. da ponovo budu puštene u pogon u slučaju da se situacija sa snabdevanjem električnom energijom tokom zime pogorša.

A koje energente Nemačka trenutno koristi za proizvodnju električne energije? Odgovor na to pitanje dao je početkom nedelje između ostalih i Savezni zavod za statistiku iz Visbadena.

Porast važnosti obnovljivih izvora

Podaci pokazuju sve veću važnost obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije. U prvoj polovini ove godine, obnovljivi izvori pokrivali su 49 odsto ukupne potrošnje električne energije u Nemačkoj.

U nekim trenucima, recimo kada su vremenske prilike za vetro-turbine bile posebno povoljne, taj procenat je bio i više od 50 odsto. U prvih sedam meseci ove godine proizvedeno je sedam odsto više struje iz obnovljivih izvora nego prošle godine, saopštilo je Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Gas i ugalj – problematični izvori električne energije

Istovremeno je u termoelektranama na gas u prvom tromesečju 2022. još uvek proizvedeno 13 odsto električne energije. To je tri odsto manje nego prošle godine, a cilj nemačke vlade je dalje smanjenje tog procenta. U junu je udeo gasa smanjen na 9,8 odsto ukupne proizvodnje električne energije, ali je pitanje da li će biti moguće nastaviti taj trend i u zimskim mesecima.

Lignit i kameni ugalj takođe ostaju važni faktori u nemačkoj proizvodnji električne energije. Njihov udeo u proizvodnji električne energije trenutno iznosi oko 30 odsto. Početkom avgusta prekinut je uvoz uglja iz Rusije.

Ugalj doduše može mnogo lakše da se nadoknadi nego što je to slučaj sa gasom, ali bi novi lanci snabdevanja, kako smatraju stručnjaci iz banke Varburg, najpre trebalo da budu stabilizovani, pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da će nemačke potrebe za ugljem da rastu: „Na kraju će nuklearna energija, koja verovatno više neće biti dostupna u Nemačkoj od sledeće godine, morati da bude zamenjena ugljem“, predviđaju stručnjaci banke Varburg.

Ugalj će i dalje igrati važnu ulogu, pogotovo ako se uzme u obzir predviđena povećana potražnja za električnom energijom, između ostalog, i zbog naglog povećanja broja automobila na električni pogon.

Ponovno aktiviranje atomskih centrala i elektrana na ugalj

Politika je i tu reagovala i ponovo su aktivirane dve termoelektrane na ugalj. U planu je aktiviranje i dodatnih elektrana koje su, prema planovima vlada o odustajanju od uglja kao izvora energije, već bile isključene sa mreže. I aktiviranje tih elektrana, kao i dve atomske centrale, za sada je ograničeno do aprila sledeće godine.

Ministar Habek, čija stranka se žestoko protivi usporavanju brzine isključivanja nuklearnih elektrana, isključio je mogućnost da se reaktor zadrže u rezervi i posle aprila sledeće godine. To bi naime iziskivalo nabavku novog atomskog goriva, za šta unutar njegove stranke ne postoji ni minimum razumevanja.

nk (tajesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.