Na trećim parlamentarnim izborima u roku od samo godinu dana, aktuelni premijer Benjamin Netanjahu je sa svojim desnim blokom Likud očigledno ostvario uspeh. U svakom slučaju, on je satima nakon zatvaranja birališta u sedištu svoje stranke u Tel Avivu egzaltirano slavio „noć najveće pobede“.
Za sada je reč o tome da je prebrojan samo deo glasačkih listića, ali se uprkos tome već nazire da je Likud sa 37 mandata najjača stranka i da će sa svojim savezom kojeg čine više desnih i religioznih stranaka najverojatnije da dopbije 59 od 120 mandata u Knesetu. To bi doduše bio njegov najbolji rezultat od izbora 2015. godine, ali blok ipak još uvek nema neophodnu većinu od 61 mesta.
Savez Plavo-belih, koji je pozicioniran na levoj strani centra, a na čijem je čelu bio Netanjahuov protivnik Beni Ganc, ima četiri mandata manje od Likuda. Čini se da će mandat za sastav nove vlade dobiti Netanjahu, iako on, uprkos tome što je bio dobio dva puta mandat za formiranje vlade, nije u tome uspeo u prethodna dva slučaja nakon izbora.
Prljavi trikovi i napadi – kao i obično
Čisto matematički gledano Bibiju (to je nadimak Benjamina Netanjahua kojim ga nazivaju i sledbenici i protivnici) bi sastavljanje vlade ovoga puta moglo da bude lakše, jer među glasovima koji još nisu prebrojani, moglo bi da bude dodatnih glasova za njega.
Nasuprot svim očekivanjima, izlaznost birača je bila 71 posto, najveća od 1999. godine. Inače, čak je bilo otvoreno i 16 biračkih mesta za 4.000 građana koji su zbog sumnje da su zaraženi korona-virusom bili u 14-dnevnom karantinu: oni su uz kontrolu medicinskog osoblja prevezeni na posebna biračka mesta. Nakon zatvaranja biračkih mesta bilo je međutim problema, jer u početku niko nije bio spreman da izbroji te glasove.
I to je jasan znak da čak ni u samoj vladi Benjamina Netanjahua uoči izbora nije vladalo pobedničko raspoloženje. I kao i uvek u takvim slučajevima, korišćeni su razni prljavi trikovi kako bi se oklevetali i diskvalifikovali protivnici. Tako je jedan u međuvremenu otpušteni savetnik vođe Plavo-belog saveza Ganca snimljen skrivenom kamerom kako tvrdi da je njegov šef prevelika kukavica da bi napao Iran. I bilo je raznih napada protiv pravosuđa – posebno protiv državnog tužioca Mandelblita, jer je on za nešto malo manje od dve sedmice nameravao da pokrene proces protiv Netanjahua sa optužbama za korupciju, sticanja koristi i primanja mita.
Dodatni mirovni ugovori „u toku“?
Netanjahu sa ovom i drugim intrigama ne želi da ima ništa, iako je njegova upletenost u sve to javna tajna. On sebe u javnosti više voli da predstavlja kao dobročinitelja nacije – kao recimo u svom pobedničkom govoru nakon održanih izbora. Rekao je tada da je ostvario kontakte sa svetskim liderima među kojima sa nezamislivo velikim brojem onih iz arapskog i muslimanskog sveta. Kada on, kako je rekao, govori o dodatnim mirovnim razgovorima, onda to nisu prazne priče, već su ti razgovori „u toku“.
On je pri tome propustio da kaže da su odnosi sa Jordanom (koji je 1994. godine sklipio mir sa Izraleom) sve drugo samo ne dobri, a i da je palestinski predsednik Abas, zbog izraelske politike naseljavanja, prekinuo kontakt s njim. Onaj ko poveruje da bi sa novom vladom pod Netanjahuom moglo da otpočne neko bolje vreme, mogao bi uskoro da dobije lekciju: ako – kao što je to sada ponovo najavljeno – budu anektirani veliki delovi Jordana.