Izbori koji nikoga ne interesuju

Opšteprihvaćeno mišljenje je da građani Hrvatske u velikoj meri neće iskoristiti svoje pravo glasa, bilo zbog političke nepismenosti, bilo zbog društvene apatije prouzrokovane godinama krize. Naime, čak je 10 odsto biračkog tela Hrvatske evidentirano je na berzi rada.

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović kaže da će različiti faktori uticati na izlazak na birališta. Rukovodeći se primerima drugih zemalja, on očekuje nižu izlaznost u poređenju s izborima za nacionalni parlament, kada je izlaznost bila nešto veća od 54 odsto. „Mislim da će, kako budu jačale evropske institucije i kako bude jačao njihov neposredni uticaj na naše živote, tako i rasti broj onih koji će učestvovati na evropskim izborima“, izjavio je Josipović u razgovoru za Dojče vele.

Politikolog Berto Šalaj sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka očekuje nižu izlaznost na birališta, a problem vidi u opštoj političkoj (ne)pismenosti građana koja bi trebalo da se iskaže baš u ovo, izborno vreme. Građani nemaju dovoljno znanja o političkim procesima i nisu spremni da se u te procese aktivno uključe. „Za pretpostaviti je, a neka istraživanja daju naznaku, da je ta pismenost u pogledu Evropske unije još niža“, kaže Šalaj za Dojče vele i dodaje da građani nisu ni imali priliku da se upoznaju sa svim aspektima političkog delovanja Evropske unije.

U senci velikih briselskih plata

Organizacije civilnog društva su izrazile nezadovoljstvo medijskim praćenjem kampanje. Kažu, bilo je loše, a o programima kandidata biračima nije ništa preneto. „Kampanja izgleda otužno“, izjavila je predsednica „Kuće ljudskih prava“ Sanja Sarnavka, uz napomenu da će stranke, na osnovu osvojenih mandata, dobiti veliki novac, dok za kampanju nisu potrošile mnogo.

Šalaj uz to primećuje i nesklad između tvrdnji političara da su evropski izbori važni i toga koliko su se baš oni potrudili da edukuju građane. „To je rezultat toga što su građani okupirani svojim svakodnevnim problemima. S druge strane, nije im objašnjeno zašto bi trebalo da izađu na izbore, a s treće, oseća se opšte nezadovoljstvo politikom i političarima.“ Na evropske izbore se, smatra naš sagovornik, gleda kroz prizmu izdašnih briselskih plata koje će na izborima osvojiti „srećna dvanaestorica“. „Aha, mi bi njima trebalo da damo svoj glas da dobiju 8.000 evra. A šta mi imamo od toga? Ništa!“ - upravo tako, objašnjava Šalaj, razmišlja prosečni hrvatski građanin s pravom glasa opterećen nemaštinom i strahom da će budućnost biti još gora od sadašnjosti.

Kratka kampanja i skupi izbori?

Sve je to moglo da bude drugačije da je predizborna kampanja bila duža, smatra politikolog. Nisu se, ukazuje, snašle ni političke stranke i ne znaju šta u kampanji treba isticati. „Sve je to i za stranke edukativni proces. Ali smeta mi to što smo svi deklarativno za Evropsku uniju, ali kada dođe do konkretnih stvari, onda to pokušavamo da zbrzamo kao formalnost koju treba odraditi kako bismo se bavili važnijim stvarima. Nema za nas važnije stvari. To postaje sastavni deo našeg političkog sistema i mi o tome moramo da razmišljamo“, zaključuje Šalaj.

Na kritike da je prerano raspisao izbore i ostavio premalo vremena za edukaciju, predsednik Josipović odgovara da su oni koji su hteli, mogli sve da nauče. No, ne prigovara mu se samo to. Opozicija misli da je evropske izbore, zbog štednje, trebalo održati zajedno sa lokalnim izborima u maju. Kritiku je, nediplomatskim rečnikom, uputila i nemačka poslanica u Evropskom parlamentu Doris Pak nazivajući odluku o razdvajanju izbora „skupom i ludom.“

„Nije to posao gospođe Pak. Ona tako misli, ali to je naša odluka“, odgovara predsednik Josipović. Odluku je, kaže, doneo rukovodeći se zakonom i evropskom idejom, a ne kalkulacijom pojedinih stranaka. To su prvi evropski izbori i vrlo je važno da oni budu odvojeni, jer je politička praksa takva da su lokalni izbori za većinu stranaka važniji od evropskih. „Da smo imali zajedničku kampanju, ova skromna kampanja za evropske izbore ne bi došla do izražaja“, kaže predsednik i dodaje je cena plaćena nešto manjom izlaznošću i troškovima izbora vredna onoga što Hrvatska dobija: „Rekao bih, možda vrlo pretenciozno, da je ta odluka o razdvajanju vrlo evropejska odluka“.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković