Alžir između nade i represije

Predsednik Abdelmadžid Tebune raspisao je izbore nakon raspada Narodne nacionalne skupštine (APN) u pokušaju da oduzme snagu protestima širom zemlje, koje organizuje pokret "Hirak".

"Hirak", (na arapskom "masovni pokret"), najbolje se može opisati kao prodemokratska, ali uglavnom nestrukturirana grupacija bez istinskog vođstva. Hiljade Alžiraca, među njima i mnogo žena, već dve godine zahtevaju temeljnu reviziju i prevazilaženje neprozirnog alžirskog političkog sistema.

- pročitaje još: Virus nije oterao sve demonstrante sa ulica

Bez obzira na strukturne nedostatke, Hirak je uspeo da izvrši pritisak na prethodni autoritarni režim predsednika Abdelaziza Buteflike koji je nakon dve decenije na vlasti, podneo ostavku u aprilu 2019.

Izbori nisu prekretnica

Tebune, naslednik predsednika Buteflike i nekadašnji premijer Alžira, službeno je prihvatio pokret Hirak i čak ga nazvao blagoslovom za zemlju. Takođe je obećao "veliku rekonstrukciju vlade kako bi se ispunili zahtevi demonstranata", kada je najavio parlamentarne izbore u martu.

Međutim, suprotno Tebuneovim obećanjima i puštanju političkih zatvorenika u martu, mnogi demonstranti ponovo su, sedmicama uoči izbora, držani u zatvoru. Da bi izbegli dalju represiju, predstavnici pokreta Hirak su svoje demonstracije premestili u regiju Kabilie na severoistoku zemlje (op.red. stanovništvo ove regije je protiv islamskog fundamentalizma), koja je manje pod uticajem vlade.

Istovremeno, Hirak odbija dijalog s vladom ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni i režim ne podnese ostavku.

Posmatrači ne veruju da politička stvarnost nosi potencijal za značajne promene.

"U Alžiru nije bilo slobodnih i demokratskih izbora već 30 godina. Ovaj put neće biti drugačije, jer iskustvo pokazuje da parlamentarni izbori u ovoj zemlji do sada nisu bili prelomna tačka, koja bi dovela do bilo kakvih promena", kaže za DW dr. Marija Josua, stručnjakinja za Srednji istok sa Istraživačkog instituta GIGA, čije je sedište u Hamburgu.

Dvostruki bojkot

Posmatrači takođe očekuju najmanju izlaznost na izbore svih vremena. Čini se da je stanovništvo ove velike države, sa 45 miliona stanovnika i prosečnom starosnom dobi od 29 godina, previše razočarano da bi izašlo na glasanje. Nekoliko stranaka, poput liberalnog Pokreta za kulturu i demokratiju, levičarske Radničke stranke ili Socijalističke radničke partije već je najavilo da neće učestvovati na izborima.

"Iako su novi izbori mogli biti prekretnica za više demokratije, pozivi na bojkot i slab odaziv glasača pre će potvrditi manjak poverenja i legitimiteta s kojim se suočava vlada", kaže za DW Adel Hamaizia, saradnik u londonskoj "Čatam haus".

Ovi pesimistični izgledi ne slute na dobro kada se radi o napretku nakon izbora. "Nažalost, to je još jedna propuštena prilika. Po prvi put ti ljudi u pokretu već dve godine stoje ujedinjeni i bez nekih većeg sukoba, tražeći samo jedno: demokratiju", kaže za DW profesor Rašid Uaisa, šef Centra za bliskoistočne i srednjoistočne mirovne studije na Univerzitetu u Marburgu.

- pročitajte još: Odliv mozgova iz zemalja Magreba

Njegove prognoze su sumorne: "Alžir će dobiti parlament, koji će biti kontinuitet starih struktura i koji će istovremeno biti toliko nekompetentan i politički neiskusan, da će teško moći i dalje ostati u rukama nekolicine i neće služiti kao kontrolno telo, kao što bi zapravo trebao. "

Profesor Rašid Uaisa nakon izbora već vidi prorežimsku islamističku koaliciju na vlasti.

Stvarna mogućnost „Alžirskog leta”?

Izgledi za bilo kakvu značajnu promenu nakon izbora su sumorni. "Iako pokret Hirak jasno pokazuje volju za promenom, njegove unutrašnje podele sprečavaju izradu i provedbu praktičnog plana koji će to provesti. U nedostatku snažnog vodstva i jedinstvene vizije, iza koje se stanovništvo može okupiti, sve će ostati na nadi u istinsku demokratiju ", rekla je za DW Alis Gouver, direktorka Odeljenja za geopolitiku i bezbednost pri londonskom trustu mozgova "Azure Strategy".

Dodala je da ono što zemlji treba jesu sistemske promene.

- pročitajte još: Alžir se ne smiruje

"Za to vreme će mladi Alžirci i dalje da skreću pažnju na sebe, ali ključ će biti pretvaranje protesta u ozbiljnu i znakovitu akciju. 'Alžirsko leto' po ugledu na „Arapsko proleće” ostaje realna i zastrašujuća mogućnost", zaključuje Alis Gouver.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu