Izbori u Saksoniji-Anhalt: desničarska revolucija

Iskra se kod Geca Kubičeka zapalila 1990. godine. U to vreme, Nemačka tek što se ujedinila i mnogi u desničarskim krugovima sanjali su o „novom nacionalnom ponosu“.

Kubiček je tada imao 20 godina i bio vojnik Bundesvera. Preko jednog druga došao je do eseja Armina Molera „Fašistički stil“. Godinama kasnije, u svom časopisu „Secesija“, opisao je kako ga je Moler tada oduševio antidemokratskim teorijama takozvane „konzervativne revolucije“:

„Odjednom je jezik desnice, koji je nakon 1945. bio primoran da se pravda, ponovo bio u punoj snazi – sopstvena pozicija može se utvrditi na osnovu čvrste osnove.“

Otada Kubiček vodi svoju borbu protiv moderne Nemačke, protiv društvene raznolikosti i tolerancije. U tom cilju, zajedno sa suprugom Elen Kozica, u selu Šnelroda u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt formirao je desničarsku mrežu. U to spada i „Institut za državnu politiku“, u okviru kojeg postoje izdavačka kuća, časopis, kanali na društvenim mrežama i veze s brojnim drugim udruženjima i grupacijama.

-pročitajte još: Desničari hoće malog baštenskog patuljka

Odatle se desničarska scena snabdeva antidemokratskim vizijama nemačkih mislilaca i pisaca: Armina Molera, Ernsta Jingera, Karla Šmita ili Osvalda Špenglera. Svi oni su apologete nacionalističkog društva, koje se ograđuje od navodne dekadencije modernosti i demokratije.

Priča o „velikim promenama“

Podsticaj je dala pre svega politika Angele Merkel 2015. godine. Kubiček u dolasku stotina hiljada dece, žena i muškarca, pre svega iz Iraka i Sirije, vidi zaveru koja ima za cilj „velike promene“. Pri tom on, bez ikakvih dokaza, izmišlja nekakav plan o zameni nemačkog stanovništva strancima – zbrisati Nemce u korist multikulturalnog globalnog svetskog poretka.

Rasistička mržnja ima naročito odjeka u istočnoj Nemačkoj. Na jednom skupu protiv izbeglica 2016. u Drezdenu, Kubiček je promovisao svoju viziju što je moguće homogenijeg društva: „Nemačka će biti Nemačka, samo ako Nemci budu trasirali njen put“.

Kubiček koristi tzv. „akademije“ na svom „institutu“ kao platforme za agitaciju. Na tim okupljanjima desničarska scena intelektualno se naoružava za navodni predstojeći građanski rat. A municija bi trebalo da bude – bojeva:

„Ako mi Nemci ostanemo previše civilizovani za potrebe predgrađanskog rata, onda je sukob već unapred rešen: ’Samo varvari bi mogli da se odbrane’, rekao je Niče“ – tako je Kubiček citirao čuvenog nemačkog filozofa u svojoj knjizi „Provokacije“ iz 2007. godine.

S takvim provokacijama i veštim samoreklamerstvom, Kubiček je uspeo u nameri da bude zapažen i van svog skromnog kruga pristalica. U razgovoru s novinarima maestralno se predstavlja kao neko ko je u stvari bezazlen. Od toga je napravio svoju sopstvenu strategiju – i upravo to je razlog zbog čega je autor ovog teksta odustao od intervjua s njim. Njegovi citati iz brojnih govora i dokumenata koje prenosimo u ovom tekstu su i poučniji i izražajniji.

Promocija podmlatka AfD

Gec Kubiček i njegova mreža stvarni značaj su dobili sa usponom partije Alternativa za Nemačku (AfD). Vodeći politiku protiv useljavanja i društvene raznolikosti, AfD je postala najveća opoziciona partija u nemačkom Bundestagu. Na pokrajinskim izborima u Saksoniji-Anhalt koji se održavaju u nedelju 6. juna 2021, oni bi čak mogli da postanu najjača politička snaga.

-pročitajte još: Pobeda radikala: AfD uoči izbora za Bundestag

Vodeće ličnosti te stranke, a naročito oni iz radikalnog partijskog krila, usko su povezani s Kubičekom i njegovom mrežom. U selu Šnelrodi su se već predstavili skoro svi pripadnici partijskog rukovodstva. Vodeća kandidatkinja te stranke na predstojećim izborima, Alis Vajdl, u leto 2019. u Šnelrodi je izjavila: „Veoma je važno da promovišemo naš podmladak – a naš podmladak sedi upravo ovde.“

Ako bi AfD došao na vlast...

Alternativa za Nemačku se poslednjih godina sve više radikalizuje, između ostalog koristeći i „municiju“ iz Šnelrode. Istoričari i eksperti za desni radikalizam upozoravaju na posledice, i to pre svega u Saksoniji-Anhalt, gde bi AfD i na saveznim parlamentarnim izborima u septembru mogla da postane najjača politička snaga.

„Ako bi AfD došla na vlast, to bi moglo da znači da bi se smanjila recimo prava društvenih manjina na status ’duldunga’ (vrsta privremene dozvole za boravak stranaca u Nemačkoj, prim.ur). To bi dovelo do opadanja društvene raznolikosti“, kaže David Begrih iz udruženja „Zajedno za otvorenost prema svetu i demokratiju“.

Gec Kubiček, njegov „Institut za državnu politiku“ i stranka AfD do sada su predstavljali samo manjinu Nemaca. Ali, s obzirom na radikalizaciju njihovih zahteva i parola, čini se da su napredovali. Do toga je došlo, iako oni u politički diskurs nisu uneli nikakva nova, sopstvena mišljenja.

„To su prerađeni koncepti, koji sada već ulaze u drugu ili treću rundu. To su Epigoni Epigona“, kaže istoričar Folker Vajs. On u Kubičeku i „Institutu za državnu politiku“ ne vidi nikakvu intelektualnu avangardu, već samo naslednike. Mračne naslednike, koji se vezuju za najsmrtonosnije poglavlje nemačke istorije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.