Janez Janša s vetrom u lice u Evropskom parlamentu

Slovenački premijer se u Evropskom parlamentu čak ponašao uzorno. Janez Janša je planove svog predsedavanja Savetu Evropske unije u narednih šest meseci uglavnom čitao sa papira i nije reagovao na nestrpljive ispade i uvrede svojih političkih protivnika.

A kritika nije nedostajalo: optuživali su ga za ograničavanje slobode štampe i nezavisnog sudstva. Pri tom su obe strane naglašavale da je vladavina zakona kamen-temeljac EU. Čini se, međutim, da postoje jasne razlike u tumačenju.

Janez Janša i „iliberalna demokratija“

Svakih šest meseci predsedavanje Savet EU preuzima druga država-članica. Ona tako dobija šansu da se utiče na političke procese u Evropi. Neke zemlje su uspešnije i ambicioznije, i uspijevaju tokom svog predsedavanja da reše određene političke probleme. Druge su pak neupadljive. Čini se da je za Sloveniju taj zadatak poseban izazov.

-pročitajte još: Kontroverzni Orbanov prijatelj na čelu EU

I to uglavnom zbog premijera Janeza Janše. On po uzoru na svog političkog prijatelja iz Mađarske Viktora Orbana, ne zazire od provokacija protiv liberalnog konsenzusa u zapadnom delu EU. Od prošle godine kritikuju ga da vodi sve žešće kampanje protiv slobode štampe. Janša inače, isto kao i njegov veliki uzor Donald Tramp, novinare najradije vređa preko Tvitera. Pored toga, Slovenac sve više podriva i nezavisnost sudstva.

Kada su početkom meseca predstavnici Evropske komisije posetili Ljubljanu – što je uobičajeno pred početak novog predsedavanja – izbio je skandal. Premijer se žalio na navodne „komunističke“ sudije i poslanike u njegovoj zemlji. Zamenik predsednice Evropske komisije, Frans Timermans ljutito je tada napustio podijum i nije prisustvovao zajedničkom fotografisanju. Slovenački premijer rado optužuje svoje političke protivnike da su komunisti.

-pročitajte još: Porodična fotografija u znaku protesta protiv Janše

Kritika skoro sa svih strana

Tokom predstavljanja svog plana stizale su kritike gotovo sa svih strana. Čak je i Manfred Veber, predsedavajući umerenih konzervativaca u Evropskom parlamentu, u svom govoru, a nakon svih mogućih ljubaznosti, došao do suštine: pravna država, rekao je, ključni je element u EU – i to nije unutrašnja pitanja neke zemlje-članice. Janša bi pre svega morao što je brže moguće da imenuje dvoje slovenačkih sudija u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO), kako bi ta institucija mogla da počne s radom.

O tome su govorili skoro svi govornici na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta. Premijer Slovenije se lično pobrinuo za to da se imenovani kandidati ne postave na funkcije i s tim oteže još od njihove nominacije. Janša je, nakon debate, na konferenciji za novinare izjavio da će to rešiti na jesen to. Međutim, njegovi kritičari nisu tako mislili kada su govorili da to mora da se uradi „odmah“ i „bez odlaganja“.

Najoštrije kritike sitgel su iz redova Liberala i Zelenih. Holandski poslanik Malik Azmani rekao je da ne veruje Janšinim obećanjima da će poštovati vladavinu zakona: „Vi ne poštujete slobodu medija i nezavisnost sudstva. U vašoj vladi se oseća miris korupcije i nepotizma“.

Nemica Ska Keler iz Zelenih kritikovala je ovako: „Tirade i lična bitka Janeza Janše protiv pravosuđa (…) nanose štetu poverenju u to da će (on) raditi u najboljim interesima EU“.

Slovenačkom premijeru podrška je stigla iz redova desničarskih populista u Evropskom parlamentu, kao na primer od italijanske Lige. Poslanik Marko Zani izjavio je da bi u EU moralo da bude više poštovanja prema nacijama i njihovim tradicijama, i da sva politička mišljenja treba da budu podjednako validna.

Prioritet – proširenje EU na zapadni Balkan

Neki od prioriteta tokom slovenačkog predsedavanja EU, a koje je Janša pomenuo u Evropskom parlamentu, jesu suzbijanje pandemije, kao i ekološke i digitalne promene u Evropi. Evropska komisija će sledeće nedjelje predstaviti konkretne predloge po pitanju kilmatske politike. Biće, međutim, neophodno mnogo političkih veština da se države-članice obavežu na zajedničke ciljeve.

U Janšinom programu stoji i unapređenje procesa proširenja EU na zapadni Balkan. U tome on ima podršku u Evropskoj komisiji. Predsednica Ursula fon der Lajen naglasila je da taj region spada u Evropu – ali i da te zemlje treba da sprovedu još brojne reforme. „Nemojte da odustajemo, i dajte da objedinimo evropsku porodicu“, apelovala je Fon der Lajen.

Perspektive za Albaniju i Severnu Makedoniju

Konkretno se radi o tome da se u narednih pola godine otvore pristupni pregovori sa Albanijom i Severnom Makedonijom. Ali, deklarisani protivnici proširenja su Francuzi i Skandinavci – posebno zbog Albanije, problema sa vladavinom zakona i organizovanim kriminalom. Janez Janša s druge strane kaže da je strateško pitanje Evrope da ne ostavi te zemlje na cedilu. S tim se, između ostalih, slaže i vlada Nemačke.

-pročitajte još: Slovenija, 30 godina nezavisnosti: zarobljeni u prošlosti?

Pokazaće se doduše da li će sporni predsedavajući Savetu EU uspeti da ubijedi druge članice u to teško pitanje. U svakom slučaju, Predsedavanje Slovenije je počelo „kao kad se ustane na levu nogu“. Janšini protivnici pored svega ukazuju da je njegova manjinska vlada na klimavim nogama i da bi opozicija u narednih šest meseci mogla da ga sruši. U svakom slučaju, opozicija je isključila mogućnost da zbog slovenačkog predsedavanja EU obustavi svoju borbu protiv Janeza Janše i njegove politike.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu