Japan odbacuje pacifizam?
24. oktobar 2017.
Posle svoje pete izborne pobede u nešto manje od pet godina, Šinzo Abe je na najboljem putu da uđe u istorijske udžbenike kao premijer sa najviše mandata u novijoj istoriji Japana. Jer, ako u septembru 2018. bude ponovo izabran za šefa Liberalnodemokratske stranke (LDP), mogao bi da bude premijer i kada prođu Olimpijske igre koje se 2020. održavaju u Tokiju. Rekorder je još uvek Sato Eisaku koji je bez prekida vladao osam godina – od 1964. do 1972.
Tako je ponovo postala aktuelna revizija japanskog Ustava koju je Abe inače proglasio za svoj životni cilj. Ključna promena koju zagovara je odbacivanje ustavnog pacifizma. „Dugo se kod nas diskutovalo da li je ta revizija moguća, ali sada glavno pitanje ne glasi: da li, već – kako?“, rekao je za list Nikei profesor Univerziteta u Kjotu Satoši Mačidori.
Doduše, Abeov manji koalicioni partner, budistička stranka Komei, skeptična je prema ideji o promenama Ustava. No, u pristalice izmena spadaju i neke manje opozicione stranke, tako da se računa da bi te izmene na kraju ipak mogle biti izglasane dvotrećinskom većinom.
Panstranački konsenzus?
Abe je još na dan izbora rekao da će nastojati da za tu ideju pridobije „što više“ ljudi. On odbacuje sadašnji Ustav kao delo nekadašnje okupacione sile SAD koja ga je Japanu nametnula 1946 – i on otada nije menjan.
Debata u Japanu se vodi pre svega oko Člana 9 kojim je utvrđeno da Japan neće voditi ratove – osim na teritoriji svoje zemlje, u slučaju da bude napadnut. Doduše, ova ostrvska zemlja je još 1954. formirala takozvane Snage za samoodbranu. Abe bi hteo da egzistenciju te armije ugradi u Član 9 Ustava, kako bi proširio mogućnosti njenog delovanja.
To bi bilo odustajanje od pacifizma, što bi moglo dovesti do polarizacije japanske javnosti a i udahnuti novi život opoziciji, koja bi u tom slučaju mogla i da se predomisli kada je reč o glasanju za novi Ustav.
Rascepkana opozicija
No, ove godine se 63-godišnji Abe suočio i sa optužbama za nepotizam, i dobro zna koliko brzo može da se prokocka politički kapital. Posle izbora se uzdržao od trijumfalnih gestova. Svoju ubedljivu pobedu duguje dobrom stanju privrede u Japanu, koje je posledica rasta svetske privrede, kao i činjenici da je opozicija i uoči izbor bila podeljena. „Tajna njegovog uspeha je nedostatak alternative“, kaže politikolog Koiči Nakano sa tokijskog univerziteta „Sofija“.
Sa slabim šansama opozicije, a i zbog moćnog tajfuna koji je u nedelju duvao u pola Japana, izlaznost je sa 54 odsto bila gotovo isto tako niska kao i na poslednjim izborima. „To ne može da se smatra izrazom velike podrške Abeovoj politici“, rekao je nemački politikolog Sebastijan Maslov sa univerziteta u Kobeu.
Severna Koreja kao faktor
Važan faktor u čitavoj debati je i Severna Koreja. Abe je severnokorejske raketne testove, kada su rakete preletale japansku teritoriju, iskoristio kako bi se prezentirao kao zaštitnik nacije. Koristio je specijalan alarmni sistem koji u slučaju ispaljivanja rakete šalje signal na mobilne telefone miliona Japanaca, a u mnogim gradovima je organizovao vežbe civilne zaštite. Istovremeno je stao na stranu predsednika SAD Donalda Trampa i njegove tvrde strategije prema Pjongjangu prema kojoj su „sve opcije na stolu“.
Abe želi da nastavi tim tvrdim spoljnopolitičkim kursem. Tako će jednim udarcem ubiti dve muve: zategnutost u odnosima sa Severnom Korejom može da koristi kao argument za ustavne promene koje znače odbacivanje pacifizma. S druge strane, može da se pokaže i kao pouzdan partner Donalda Trampa i da kao takav nastoji da potkopa ambicije Kine da postane svetska supersila.