Jasne poruke Zapadnom Balkanu

Klintonova ohrabruje Srbiju na dijalog sa Kosovom, naslov je teksta u Veltu, povodom posete američke državne sekretarke Hilari Klinton i šefice diplomatije Evropske unije Ketrin Ešton. „Amerika i EU žele da Beograd normalizuje odnose sa Prištinom, poručile su Klintonova i Eštonova u razgovorima sa srpskim zvaničnicima i istakle da se od Srbije, ne očekuje da prizna svoju nekadašnju južnu pokrajinu“, navodi se u tekstu.

SAD imaju razumevanja za „ustavne i političke poteškoće“, do kojih bi dovelo srpsko priznavanje Kosova, poručila je pored ostalog američka državna sekretarka. Cilj zajedničke posete Klintonove i Eštonove, jeste zajedničko zalaganje Vašingtona i Brisela u naporima da se „svakodnevni život Srba i Kosovara učini lakšim i da se smanje tenzije između ove dve zemlje“, piše Velt. Pitanja koja bi u tom smislu trebalo rešiti, jesu trgovina, odnosno transport i promet robe, i kontrola i upravljanje zajedničkom granicom.

Povratak dijalogu

List podseća da je sredinom oktobra, šefica diplomatije Evropske unije u Brisel, na odvojene razgovore, pozvala lidere Srbije i Kosova. „Dijalog započet pre godinu i po dana, našao se u blokadi, nakon izborne pobede srpskih nacionalista. Evropska unija želi da se razgovori Beograda i Prištine nastave i to je poruka koju zajednički, i Srbiji i Kosovu, žele da prenesu Klintonova i Eštonova. Američka državna sekretarka je pri tome istakla da bi u pregovorima trebalo da posreduje Brisel, a da bi postignute sporazume trebalo sprovesti u delo.“

Srbija pozdravlja sugestije Hilari Klintonu, kao i „najnoviju inicijativu“ Ketrin Ešton, da se na razgovore pozovu premijeri ove dve zemlje, ali bez „ultimatuma i uslova“. Iako Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, spremna je na razgovore, rekao je premijer Srbije Ivica Dačić, istakavši da bi to trebalo da bude povezano sa „ubrzavanjem procesa evropskih integracija Srbije“.

Najsloženija situacija u BiH

Velt prenosi i da je Hilari Klinton iskoristila priliku da uputi kritiku onima koji „dovode u pitanje teritorijalni integritet multietničke države proistekle iz rata na Balkanu od 1992. do 1995. godine“. „Potpuno je neprihvatljivo da se 17 godina nakon rata dovodi u pitanje suverenitet Bosne i Hercegovine“. Kritika je u najvećoj meri bila upućena predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, koji se iznošenjem svojih stavova o Bosni, postarao za stvaranje novih tenzija, piše ovaj list.

„Razgovori u tri zemlje za svega nekoliko sati – to čak i za zvaničnike poput Hilari Klinton, baš i ne predstavlja uobičajenu praksu“, piše Noje ciriher cajtung. Turneja na Balkanu počela je u BiH, nastavljena u Srbiji, a završiće se na Kosovu. Ipak, stiče se utisak da je u prvom planu simbolika, a ne rešavanje konkretnih problema.

Glavna poruka američke državne sekretarke državama u regionu jeste da Sarajevo, Beograd i Priština i ubuduće mogu da računaju na punu podršku Vašingtona u evro-atlantskim integracijama. A to što je Klintonova zajedno sa šeficom diplomatije EU krenula na put, trebalo bi da potvrdi „blisku saradnju SAD i EU“ i angažovanost u rešavanju problema na Zapadnom Balkanu.

Najsloženija situacija je visoke zvaničnice ipak dočekala u Sarajevu. Lideri dva etnički strukturirana entiteta, svih ovih godina su samo ojačali svoje pozicije, tako da bi se pre moglo govoriti o slabljenju zajedničkih državnih institucija, nego o njihovom jačanju. Klintonova je apelovala na sva tri člana Predsedništva BiH da učine sve, kako bi se obezbedila „nacionalna kohezija, koja bi nadvladala stranačke interese“. Jer Bosna i Hercegovina, u odnosu na svoje susede, sve više „zaostaje na putu ka EU“, smatra autor teksta i dodaje „kako u BiH dugi niz godina znatno više deluju centrifugalne sile, nego integracione“.

Protiv podele Kosova

U slučaju Srbije, nakon hapšenja haških optuženika Karadžića i Mladića, sporan je ostao delikatan odnos Srbije prema Kosovu, koji koči evropske integracije. S obzirom na to da je njen suprug (Bil Klinton), u vreme rata na Kosovu 1999. godine i u vreme NATO bombardovanja, bio na čelu SAD, u Beogradu je u vreme posete Hiliari Klinton, bilo manjih demonstracija. Uprkos tome, Klintonova i Eštonova su u razgovorima sa premijerom i predsednikom Srbije zatražile nastavak dijaloga Beograda i Prištine. Uz to, američka državna sekretarka jasno je odbacila, u više navrata pominjanu podelu Kosova i promenu granica u regionu, navodi Noje ciriher cajtung.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković