Jačanje istočnog krila glavni zadatak na samitu NATO

Kao i uvek, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg detaljno je pripremio samit Alijanse koji će se održati u Madridu. Trebalo je da to bude njegov oproštajni samit, ali će, zbog ruskog napada na Ukrajinu, Stoltenberg ipak morati duže da ostane na dužnosti. Trideset saveznika želi da im na čelu u vreme krize bude dokazani diplomata, a Stoltenberg (63), koji je generalni sekretar od 2014, postavlja jasne smernice: „Centralne odluke za budućnost NATO biće donete u Madridu. Usvojićemo novi strateški koncept, ojačati našu odbrambenu sposobnost i odlučiti o sveobuhvatnom paketu pomoći Ukrajini“, najavio je Jens Stoltenberg za nedeljnik „Špigel“.

-pročitajte još: Stoltenberg: NATO će snažno proširiti snage za brzo reagovanje

On i druge diplomate NATO pokušavaju da na rečima umanje spor između članice Alijanse Turske i zemalja kandidata Švedske i Finske. „Bilo bi lepo da su Švedska i Finska, koje traže brzi prijem zbog ruske pretnje, mogle da budu pozvane u Madrid. Neće biti katastrofa ni ako se to ne dogodi“, relativizuje problem američko izaslanstvo u NATO.

Pojačanje na istočnom krilu

Fokus samita biće više na pojačanju istočnog krila. Od početka ruskog rata protiv Ukrajine, i poslednji partner unutar NATO shvatio je ono što je godinama bilo predmet planiranja saveza. Ruska pretnja konvencionalnim oružjem veća je nego što se mislilo i zato se Moskva u novom strateškom konceptu više ne naziva „partnerom“, već „protivnikom“.

Ministri odbrane NATO odlučili su pre dve nedelje da je „istočni bok“, odnosno područje od Baltičkog do Crnog mora, potrebno ojačati što je pre moguće. Koncept o kojem se trenutno raspravlja ne predviđa stalno stacioniranje velikih borbenih jedinica od nekoliko hiljada vojnika.

Polovina „snažne“ brigade, kako je to nemački kancelar Olaf Šolc najavio tokom svoje posete Litvaniji početkom juna, po pravilu će ostati u Nemačkoj, a biće prebačena u Litvaniju samo u slučaju krize. Druga polovina (oko 1.500 ljudi) ostaju u baltičkim zemljama na rotirajućoj osnovi. Osim toga, tu će biti i 2.000 vojnika iz drugih članica NATO, tako da bi dodatna brigada pod nemačkom komandom trebalo da broji oko 5.000 vojnika.

Stoltenberg želi da na samitu u Madridu postigne da taj njemački primer „nove vrste raspoređivanja trupa“ preuzmu i druge zemlje NATO. Britanija, Francuska, Danska i možda Kanada takođe bi mogle da obećaju jedinice, kažu diplomate NATO koje rade na pripremama za sastanak.

Preduslov za to je odgovarajuća logistika, od koje su zemlje NATO još veoma udaljene. NATO je 2018. u nemačkom Ulmu uspostavio sopstvenu komandu pod nazivom „Zajednička komanda za podršku i osposobljavanje“.

Ono trenutno radi na razradi saobraćajnih ruta, jačanju infrastrukture i uklanjanju birokratskih prepreka. Nedostaju odgovarajući vozovi, mostovi i luke za brzi transport teške ratne opreme s Atlantika ili iz Nemačke na istok. Tokom Hladnog rata takva logistika je postojala, ali je, nakon ponovnog ujedinjenja demontirana, jer više niko nije doživljavao pretnju. General Bundesvera Aleksander Zolfrank, koji je na čelu komande u Ulmu, želi da transport jedinica učini bržim kako bi zastrašivanje protivnika imalo smisla.

Sloga članica saveza

NATO je poslednjih meseci već povećao svoje prisustvo na tzv. istočnom krilu. U Poljskoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji povećane su postojeće „borbene grupe“, pri čemu se radi o jedinica od 1.000 do 2.000 vojnika. Nove „borbene grupe“ osnovane su u Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj. NATO računa s tim da je, zbog ruske pretnje, 100.000 američkih vojnika ponovo bilo stacionirano u Evropi u martu, od čega gotovo 10.000 samo u Poljskoj. Pod direktnom komandom NATO je 40.000 vojnika.

Relativno nove zemlje NATO na istočnom krilu zalažu se za trajnije prisustvo američkih jedinica. Diplomate NATO ističu da bi se trebalo pripremiti i na to da bi podrška sadašnje Bajdenove administracije Alijansi mogla uskoro da se okonča. Ako republikanci pobede na predsedničkim izborima 2024. i Donald Tramp se vrati u Belu kuću, novoprobuđena solidarnost mogla bi da bude okončana. Iza kulisa na samitu NATO, francuski predsednik Emanuel Maron koji savez više ne smatra „klinički mrtvim“ kao do pre samo nekoliko godina, zalagaće se za jačanje „evropskog stuba“ NATO i njegov „suverenitet“.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.