Jači nadzor spoljnih granica EU

Evropska unija predstavila je predlog novih mera za nadzor svojih spoljnih granica. One uključuju uspostavljanje granične i obalske straže EU, reviziju Šengenskog sporazuma kako bi se uvele obavezne kontrole svih koji ulaze u šengenski prostor ili ga napuštaju, te uredbu o evropskom putnom dokumentu za povratak nelegalnih migranata.

Obalska i granična straža Evropske unije bi trebalo da proistekne iz sadašnjeg Fronteksa. Zvaće se Evropska granična i obalska agencija ili skraćeno Agencija. Ona će smeti da pokrene operaciju zaštite granica bez pristanka same države čija konkretna granica je u pitanju - kada to budu zahtevali interesi Evropske unije. U takvim slučajevima će EU najpre zatražiti od dotične zemlje da interveniše, pa ako se pokaže da ona to ne može, ili ne može sama – eto Agencije.

Komisija EU je predložila da se za Agenciju izdvoji 281 milion evra za 2016. godinu. Do 2020. godine bi taj iznos trebalo da dosegne 322 miliona. Predlog Komisije se odnosi na zemlje članice Šengenskog prostora, te zemlje EU koje još nisu u Šengenu, ali će ući u njega (Hrvatska, Bugarska i Rumunija). Agencija će moći da interveniše na spoljnim granicama tih država.

Agencija će – pažnja – moći da deluje i u trećim zemljama, posebno u susednim zemljama te državama iz kojih dolaze i preko kojih prelaze migranti. Ona će moći da u njima rasporedi oficire za vezu i da sa takvim zemljama sprovodi zajedničke operacije na njihovoj teritoriji – ukoliko one na to pristanu. Što se tiče dopune šengenskih propisa, predviđeno je da počne provera dokumenata ne samo na ulasku u Evropsku uniju, već i na izlasku iz nje.

List Badiše cajtung smatra da „Grčka nije u stanju da efikasno kontroliše svoje granice. Tako da je intervenisanje u toj zemlji u interesu čitave EU. To što Poljska i Mađarska u tome vide napad na svoj državni suverenitet ne bi trebalo da bude prepreka. Jer, jasno je da nam za prevazilaženje krize nije potrebno manje, već više Evrope.“

„Zvuči pomalo brutalno: ko god u Evropskoj uniji ne bude mogao sam da štiti svoje granice, dobiće pomoć po naređenju“, prenosi javni servis ARD na svom internet-portalu. Čak i kada se dotična država bude žestoko protivila, u slučaju potrebe bi granična policija mogla da je prisili na promeni mišljenje. Osim ako većina država EU bude protiv toga. Potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans pokušao je da ublaži neprijatnost tvrdnjom da se tako nešto neće često dešavati – ako se uopšte bude dešavalo.“

„Ali ne može se prevideti da prema tim planovima, Fronteks, agencija koja je izvikana kao birokratski monstrum i organizacija koja je aktivna pre svega iza kulisa, neće biti samo preimenovana. Biće pretvorena u delotvornu evropsku graničnu policiju.“

„A to odmah otvara pitanje da li je to mešanje u suverena prava pojedinih država EU. Frans Timermansa se tom pitanju čudi. Kaže da od svih zemalja-članica EU čuje samo da zaštita spoljnih granica zajednice mora biti bolja. I dodaje da su ovo novi predlozi da se to postigne. A ako države imaju bolju ideju kako to postići – nema problema. Prema Timermansovim rečima, grčka ili bugarska granica su istovremeno i evropske granice (sic!) Kada ih neko pređe, sve zemlje EU su time pogođene. Iz čega Komisija zaključuje: evropski problem zahteva evropski odgovor“, prenosi ARD.

„Vrlo je privlačna mogućnost“, piše dnevnik Mitelbajeriše cajtung, „da se moralna dilema zemalja EU koje zapravo treba da sprovode zajedničke smernice o azilu, delegira na jednu anonimnu ustanovu. Za Fronteks su odgovorni svi – i nije niko. Angela „mi to možemo“ Merkel je već bez oklevanja podržala planove Komisije EU. To joj omogućava delimično odustajanje od letos proklamovanih ciljeva. Jer ona može da ostane pri cilju da se zaštita garantuje onima kojima je potrebna – u budućnosti, doduše, najpre van Nemačke.“