Različita krila konzervativaca, i meki i tvrdi vitezovi Bregzita, na kongresu u Birmingemu bili su složni u jednom: ukoliko nešto pođe po zlu – za sve je kriva EU. Jedni smatraju da Evropka unija pokušava da Britancima stavi okove, da im nanese ekonomsku štetu, da ih kazni. Za druge, EU pokušava da uči pameti britansku vladu, odbacuje svaki razborit predlog u vezi sa Bregzitom i kako nastoji da podrije jedinstvo Ujedinjenog Kraljevstva sa Severnom Irskom. Kako jastrebovi Bregzita okupljeni oko političkog klovna Borisa Džonsona, tako i umereni nacionalisti oko premijerke Mej, smatraju da se „evropski prijatelji“ loše ophode sa njima.
Pljuvanje po Evropi je jedino oko čega su konzervativci i uspeli da se slože. A kako bi izlazak iz EU trebalo da bude organizovan – to je pitanje oko kojeg se mišljenja drastično razilaze. Na tome ništa nije promenio ni govor premijerke koji je bio važan za dušu stranke. Njen apel da se svi okupe oko konzervativnih ideala kao što su nezavisnost, sloboda i slobodna tržišna privreda, dobro je primljen. Njena vizija lepe budućnosti koja očekuje slobodnu Veliku Britaniju – takođe. Ali, u praktičnoj politici se ne razaznaje kako ona misli da međusobno pomiri pristalice tvrdog Bregzita, Sporazuma o slobodnoj trgovini ili učešća na zajedničkom tržištu. A nikako se ne razaznaje kako ona misli da ubedi EU u svoje zahteve za specijalnim britanskim putem.
Zajednički imenitelj je još uvek premali
Sačuvati živce i sačekati – to je taktika Tereze Mej. Ona nije ništa nudila. Teško je naći izlaz iz slepe ulice u kojoj se trenutno nalazi u pregovorima. Pretnja da će napustiti EU bez regulativa, bez prelazne faze i uz čvrstu granicu sa Irskom – prazna je. Sve to bi samo imalo loše posledice po Veliku Britaniju. Britanci se ne plaše Bregzita bez dila, tvrdi ponovo ojačala premijerka. Ali ne plaši se ni Evropska unija – kako poručuju iz Brisela.
Evropska unija i Velika Britanija će na predstojećim samitima u oktobru i novembru da se slože oko kompromisa kako bi se izbegao haos. Interesantno je da Tereza Mej svoj plan sada zove „Sporazumom o slobodnoj trgovini“, što ne odgovara činjenicama. Njani zahtevi upućeni EU to daleko prevazilaze. Sada se na obe strane Lamanša traži kreativnost kako bi se nekako postigla saglasnost oko sporazuma o napuštanju zajednice. Drugo je pitanje hoće li ga tada ratifikovati britanski parlament i preostalih 27 zemalja-članica EU.
Tereza Mej je u Birmingemu prešla još jednu etapu, ali još nije postigla cilj. Njeni unutrašnjepolitčki protivnici vrebaju svoju šansu. Evropska unija ostaje skeptična. Hoće li Dancing Queen na kraju da postane Brexit Queen? Bolje je ne kladiti se da će Tereza Mej i sledeće godine da đuska za govornicom kao šefica.