Jeftiniji gas, jeftiniji buter – da li je to kraj inflacije?

Mesecima je pakovanje skupljeg irskog putera od 400 grama koštalo 4,99 evra, ali je već nekoliko nedelja njegova cena 4,29. Jeftiniji, nemački puter, ponegde sad košta samo 1,59 evra za 250 grama. Slična situacija je i sa sirom i testeninom.

Pad cena uočava se i kada je u pitanju energija, iako nivo cena struje i gasa ostaje visok.

Kako prenosi Zidojče cajtung, pozivajući se na uporedne podatke portala „VerivoX“, tarife je smanjio čak 91 ponuđač struje i 80 onih koji krajnjim potrošačima prodaju gas. Struja će tako u maju, junu i julu u proseku biti jeftinija 14 odsto, a gas oko 23 odsto.

Kraj inflacije?

„Verovatno smo dostigli vrhunac inflacije“, kaže Kerstin Bernot iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIV).

Ona ipak ne očekuje da će cene svuda početi da padaju: „Moramo da se naviknemo na sadašnje cene“, kaže Bernot, ali uz ocenu da se može „verovati da će se cene dugoročno ponovo spustiti“.

Kaj Hudec, generalni direktor Instituta za istraživanje trgovine u Kelnu (IFH), nije toliki optimista. On navodi razloge za tezu da sa poskupljenjima još uvek nije gotovo:

„Snažno rastući troškovi energije, logistike i sirovina izazvali su lančanu reakciju“, kaže Hudec za DW.

„Sve kompanije duž lanca snabdevanja morale su i još uvek moraju da se bore s rastućim troškovima. Pri tom su mnogi dodatni troškovi već prebačeni na potrošače, zbog čega su stope inflacije trenutno niže i moguća su smanjenja cena, barem selektivna.“

Zbog toga se, zaključuje, još ne može proglasiti „kraj inflacije“, jer „cene više kategorija proizvoda i dalje pre rastu nego što padaju. Neki proizvođači su i najavili poskupljenja, koja će trgovci potom morati da prenesu na svoje cene, s obzirom na to da imaju niske marže. A tu su i sporazumi o relativno visokim platama koji takođe utiču na cene.“

Moć diskonta

Jedan od razloga za nizak nivo cena životnih namirnica u Nemačkoj u odnosu na druge zemlje u svetu jeste i tržišna moć lanaca diskonta, odnosno to što četiri najveće kompanije, Reve, Edeka, Aldi i Lidl, dele najveći udeo tržišta, a međusobno su u oštroj konkurenciji.

Oni koriste tu svoju kvazi-monopolističku moć da nateraju dobavljače da ponude niže cene.

Tokom prošle godine diskonti su čak i povećali udeo na tržištu, kaže direktor nemačkog Lidla Kristijan Hartnagel. Naime, rastuće cene naterale su više kupaca da se okrenu jeftinijim supermarketima, pa im je prodaja porasla.

Ipak, na povratak na uobičajeni, veoma nizak nivo cena životnih namirnica u Nemačkoj, čekaće se još dugo.

Tržišna moć četiri velika lanca diskonta nastaviće da snižava otkupne cene koliko god je to moguće na veliku žalost proizvođača, ali Lidl, Aldi i ostali neće moći da izbegnu povećanje troškova za osoblje, energiju i distribuciju.

dk/idj (dw/ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.