Johanes Han je optimista

Magazin Fokus prenosi intervju novinske agencije dpa sa komesarom za proširenje Evropske unije Johanesom Hanom – povodom predstojećeg mini-samita u Berlinu. Na tom sastanku „Nemačka i Francuska hoće da unesu promenu u trenutno zaglavljen konfklit između Srbije i njene otcepljene bivše pokrajine Kosova". „Hoće li kancelarki Angeli Merkel i predsedniku Emanuelu Makronu uspeti da ubede Srbiju da odustane od teritorijalnih pretenzija i da priznaju nezavisnost Kosova koje sada priznaje više od 100 zemalja?"

„Cilj ovog sastanka bi u prvom redu trebalo da bude uklanjanje blokade dijaloga između Beograda i Prištine", rekao je Han: „Zato pozdravljam inicijativu Pariza i Berlina i to što ponovo pokazuju interesovanje za region. Doduše, jasno je da mora doći do održivog rešenja za obe zemlje, koje bi mogući dogovor trebalo naposletku da sprovedu i zastupaju pred svojim stanovnicima. Rešenje nametnuto spolja ne može da funkcioniše."

Na pitanje mogu li Severna Makedonija i Albanija računati na njegovu podršku kada je reč o početku pristupnih pregovora sa EU koji su pranirani za jun, Han je odgovorio: „Optimističan sam, smatram da će Evropska komisija krajem maja na temelju jednoglasno donetih kriterijuma dati pozitivne preporuke za obe zemlje. Posle toga će na državama-članicama biti da donesu odluku, u šta će biti uključene i aktuelne političke ocene – kao što je u slučaju Severne Makedonije okončanje spora oko imena sa Grčkom."

A ako ne bude „zelenog svetla"? – „Radi se o kredibilnosti EU. Države-članice su same odredile datum odlučivanja o otvaranju pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Odlaganje i nepriznavanje objektivno postignutog napretka kandidata za pristup imalo bi dramatične posledice po dotične zemlje i čitav region. To bi tako reći izazvalo negativan efekat domina. Jer, kakve bi motive imale zemlje Zapadnog Balkana da sprovedu teške reforme ili okončaju konflikte kao onaj između Kosova i Srbije, ako za to ne priđu nijedan korak bliže Evropskoj uniji?"

„Za Severnu Makedoniju bi odbijanje da se počnu pregovori, ili odlaganje početka pregovora, bilo posebno riskantno. Ta zemlja je već deceniju dobijala pozitivne preporuke Komisije kada je reč o otvaraju pristupnih pregovora, samo što do toga nije dolazilo zbog spora oko imena. Ako sada, posle rešenja tog tridesetogodišnjeg konflikta i uprkos postignutim reformama, ponovo bude razočarana, postoji opasnost od interne destabilizacije sa odgovarajućim posledicama po region. Rečju, samo sa kredibilnom politikom će uspeti unapređenje reformskog procesa na Zapadnom Balkanu i očuvanje našeg uticaja u regionu", rekao je između ostalog Johanes Han za agenciju dpa.

A „Interesi Austrije i Kine su se sučelili na Balkanu", piše bečki Standard, objašnjavajući da „Peking 89 odsto radova na svom Novom putu svile poverava kineskim firmama. A to izaziva neraspoloženje u Austriji". Aktivnosti Kine „sve više ekonomski pogađaju Austriju na Balkanu. Tamo, na primer, Mađarska i Srbija hoće da daju Kinezima da grade železničku trasu između Budimpešte i Beograda. U Hrvatskoj je kineska Bridge and Road Corporation pobedila na tenderu za gradnju Pelješkog mosta, čijih 85 odsto troškova (od 435 miliona evra) finansira EU. Pobeđena firma Štrabag je uložila žalbu. A u Crnoj gori Kineti hoće da finansiraju građevinski projekat koji bi zemlju uveo u 'dužničko ropstvo' kako je rečeno".

„Austrijska privreda još nije u velikom stilu potisnuta, ali pomno prati aktivnosti. Kancelar Kurc je to nedavno ovako formulisao: „Hoćemo da pravila STO važe recipročno. Kina je najjača privreda sveta a ne zemlja u razvoju", piše bečki Standard.

Priredio: Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android