Jošihide Suga predvodi Japan

Japanci već drugi put u kratkom periodu s nevericom trljaju oči. Najpre je premijer Šinzo Abe iz zdravsvenih razloga dao ostavku. A sada je njegova Liberalnodemokratska partija (LDP) na opšte iznenađenje izabrala njegovog bliskog saradnika Jošihidu Sugu za novog šefa partije i budućeg premijera. 

Na premijersku dužnost biće izabran u sredu (16.09.) Već mu je zagarantovana potrebna većina. Sa njim jedva da je neko računao. 

Ustvari, favorit je bio bivši ministar odbrane Šigeru Išiba. Ali uticajne figure u partiji kao što su generalni sekretar starnke Tošihiro Nikai kao i ministar finansija Taro Aso, sprečili su pobedu liberalno orijentisanog rivala bivšeg premijera Abea. Cilj je postignut izbegavanjem davanja prava glasa svim članovima partije – samo su poslanici i regionalni političari stranke imali pravo glasa. Suga ima već 71 godinu, nema ni harizmu ni međunarodno iskustvo. 

Pomeranje težišta

Kao šef Abeovog kabineta stalno je čuvao leđa premijeru i za vreme političkih skandala. Tandem je podelio posao – nacionalista Abe je sledio viziju „prelepog Japana" dok se Suga brinuo o ekonomiji.

Politikolog Sebastian Maslov je koji predaje na ženskom univerzitetu Sendai očekuje zbog toga promenu težišta politike: „Kao realista Suga će svoj politički kapital ulagati više na unutrašnjem planu". 

Doduše, novi šef partije je kao i Abe ili mnogi drugi član desno nacionalnog udruženja Nipon Kaigi, koje zagovara snagu Japana. Ali Suga više voli projekte od kojih građani imaju koristi. Zato po sopstvenim rečima želi da nastavi antideflacionu politiku prethodnika, sa velikodušnom finansijskom politikom, velikim državnim izdacima i inicijativama za ekonomski rast. Naveo je primere fuzije regionalnih banaka i digitalizaciju birokratije. Ali najpre bi morao da ublaži posledice pandemijske krize, smatra Frank Revekamp sa Istočnoazijskog instituta  u Ludvigshafenu i dodaje da zbog toga ne treba očekivati neku radikalnu promenu kursa. 

Izoštren profil

Japan bi smenom na čelu vlade mogao da izgubi na međunarodnom značaju.

Abe je diplomatskim uveravanjem od Indije do Australije vrbovao za svoju politiku suzbijanja uticaja Kine koju je predstavljao kao opasnost. Povećao je izdatke za odbranu i manevarski prostor japanske vojske. Usvojio je sporne zakone o bezbednosti. Pokušao je da podvuče crtu ispod ratne prošlosti, što je teško narušilo odnose sa Južnom Korejom.

„Ali Abe je Japanu opet dao jedno lice, i neočekivano snažno izoštrio profil zemlje", smatra Revekamp. Čak mu je uspelo da istovremeno uspostavi opuštenije odnose sa Kinom i dobre odnose sa američkim predsednikom Trampom. Samosvesni Abeov nastup u svetu doneo mu je poštovanje Japanaca, mada nisu previše voleli njegove revizionističke tonove.

Suga deluje bezbojno i mrzovoljno, pa retko ko može da ga zamisli na skupovima kao što je samit sedam najrazvijenijih zemalaj sveta. Građanima je postao poznatiji tek prošle godine, kada je svečno otkrio ime „reiva" – na japanskom to znači lepa harmonija – kao naziv za vladavinu novog cara Naruhita. Od tada ga svi zovu „Ujka Reiva".

Razlika u odnosu na prethodnika objašnjava se njegovom biografijom:

"Počeo sam od nule, bez porodičnih i drugih veza”. Abe je kao dečak sedeo u krilu dedi u premijerskoj fotelji, a Suga u svojoj partiji spade u retke primere ljudi koji su stvorili sami sebe. Čeličnom voljom je prošao put do vrha. Njegova porodica je uzgajala jagode. Na sever zemlje u provinciji Akita potrebno je da se putuje kroz sneg autobusom ili vozom po dva sata do srednje škole.  Kao najstariji sin mogao je da preuzme roditeljsku plantažu. Umesto toga zarađivao je u fabrici kartona i na ribljoj pijaci u Tokiju novac za studiranje prava.

Pojavio se ni iz čega

Otac trojice sinova radio je kod jednog poslanika, pre nego što je sam izabran u gradsku skupštinu Jokohame. On je obišao 30 000 domaćinstava i potrošio šest pari cipela. Jedan je od prvih političara koji su sa megafonom i lecima stajali pred železničkim stanicama. Od 1996. je u nacionalnom parlamentu. Bio je od 2006. Do 2007. ministar za interna pitanja i komunikaciju u prvoj Abeovoj vladi. Posle toga je ostao veran premijeru koji se i prvi put povukao zbog bolesti, pa mu je pomogao da se 2012. vrati na čelo stranke. Kao premijerova desna ruka učvrstio je moć kabineta, njegova veština ophođenja s upravnim aparatom biće mu svakako od pomoći u sprovođenju sopstvenih premijerskih planova.

Poznat je po rigidnoj disciplini. „Mogu dobro da postavljam ciljeve i da uvežbam nove navike", kaže on o sebi.

Živi sam u parlamentarnom apartmanu, ujutro čita novine, potom po svakom vremenu ide u četrdesetominutnu šetnju. Prilikom svakog obeda susreće se sa činovnicima, poslanicima, građanima, političarima, da bi što bolje čuo puls vremena. Ne pije i ne puši, ali voli slatkiše. Višak kalorija sagorevao je neko vreme sa 100 trbušnjaka ujutro i naveče. Ima 71. Godinu ali oseća da je u dobroj formi za preuzimanje političkog kormila zemlje. Kaže da ne želi da bude prelazni premijer. To znači da bi uskoro mogao da raspiše izbore da bi dobio mandat od birača.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android