Južni tok i njegova logika

Evropska komisija odlučila je da se prekine radove na izgradnji „Južnog toka“ na teritoriji Evropske unije, dok se ne revidiraju bilateralni sporazumi koje je Rusija postigla sa zemljama-članicama EU. Sabine Berger, portparolka evropskog komesara za Energetiku Gintera Etingera upozorava da postoji čak i mogućnost tužbe protiv Bugarske ukoliko ta zemlja ne bude poštovala naloge Brisela.

Bugarski ministar ekonomije i energetike Dragomir Stojnev ne očekuju međutim da će njegova zemlja biti kažnjena, ali dodaje i to da „Bugarska ostaje talac sukoba između Ukrajine i Rusije“. To mišljenje deli i ekspert za energetsku politiku i bivši ambasador Bugarske u Rusiji Ilijan Vasilev. „'Južni tok' je jedna od karata u pokeru koji igraju Brisel i Moskva. Ulozi u toj partiji su veliki – na primer, reakcija Unije na rezultate istrage monopolističkog poslovanja Gazproma na evropskom tržištu i početak projekta čiji bi rezultat trebalo da bude uvođenje iste cene za ruski gas u svim zemljama EU“, ocenjuje Vasilev.

Zahlađenje odnosa sa Evropskom unijom

Ekonomista Krasen Stančev ne sumnja u odlučnost Rusije da, uprkos protivljenju Evropske unije, progura projekat gasovoda. „Moskva je za taj projekat dobila garancije od Sofiji. Gazprom ne interesuje to da li će bugarski poreski obveznici morati da plate kaznu od 8.000 evra po obvezniku za kršenje pravila EU. A ta kazna bi mogla da bude i veća. Prema nekim mišljenjima, Bugarska bi čak mogla i da bude primorana da napusti Evropsku uniju“, tvrdi Stančev.

Ilijan Vasilev ne misli ipak da može da dođe do tolike radikalizacije odnosa, ali probleme ne isključuje. „Verovatnije je da možemo da očekujemo zahlađenje odnosa između Bugarske i Evropske komisije, što bi dovelo do zamrzavanja sredstava, ali i obustavljanja niza evropskih programa za zemlju. Između ostalog, na neodređeno vreme mogli bi da budu odloženi planovi za ulazak Bugarske u Šengen, kao i evro-zonu“, očekuje Vasilev. On strahuje da je uticaj male grupe političara i biznismena koji insistiraju na nastavku izgradnje „Južnog toka“ veoma veliki i da će oni biti spremni da uđu u direktan sukob i sa EU i bugarskim društvom samo bi održali postojeće stanje.

Nezavisnost zemlje dovedena u pitanje

Politikolog Ognjen Minčev ukazuje na ekonomske nelogičnosti projekta: „Troškovi izgradnje pokazuju da taj gasovod ne zadovoljava ni osnovnu poslovnu logiku. Na primer, jedan kilometar trase u dolini Dunava biće duplo skuplji od kilometra kroz planinski teren u Srbiji i tri puta skuplji od kilometra kroz nepristupačne alpske predele u Sloveniji. U isto vreme, Bugarska je pod ogromnim pritiskom Moskve, ali i apsolutno legitimnim pritiskom iz Brisela da se spreči prevara kao na primer 'morska trasa' koju su izmislili poslanici vladajuće BSP, a na kojoj ne bi trebalo da važe pravila Evropske unije. Cilj svega trebalo bi da bude da se smanje visoke, monopolističke cene koje sada nudi Gazprom“, objašnjava Minčev.

Prema njegovom mišljenju, zbog svega toga u opasnosti je ne samo ugled, već i budućnost Bugarske. „Napori aktuelne vlade u Sofiji da se pomogne ruskim monopolistima nose sa sobom opasnost da država bude odvedena u nacionalnu katastrofu. U 'Južnom toku' ne samo da nema ni traga od bugarskog nacionalnog interesa“, kaže Minčev, „već taj projekat direktno podriva nezavisnost države“.