Kad boršč postane neprijatelj

Police zjape prazne na odeljku ruske kuhinje supermarketa „Edeka“ u Mindenu na zapadu Nemačke. Na papiru s plavo-žutom zastavom Ukrajine napisano je: „Zbog trenutne ratne situacije u Ukrajini, ruski proizvodi se više ne naručuju.“

Iz solidarnosti s Ukrajinom, mnogi trgovci prestali su da prodaju ruske proizvode. Ali u nekim radnjama pridev „ruski“ jednostavno podrazumeva sve specijalitete istočnoevropske kuhinje, čak i ako ne dolaze iz Rusije.

Firma „Dovgan“ je takođe pogođena novonastalom situacijom. Kompanija sa sedištem u Hamburgu već gotovo 25 godina opskrbljuje nemačke supermarkete istočnoevropskim specijalitetima.

Većina proizvoda se proizvodi u Evropi pod ovim nazivom, a manje od deset odsto asortimana dolazi iz Rusije, navodi generalni direktor Andrej Kovaljev. Odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu, uprava je odlučila da se u znak solidarnosti odrekne ove robe.

„Neracionalni napad na proizvode“

„Dovgan“ šalje poruke protiv rata na internet-stranici i na društvenim mrežama. Ali za neke je već i ćirilica dovoljan razlog da ne naručuju robu. „Neki su to pravdali time što je ambalaža naših peljmena bila 'precrvena'. Počeo je neracionalni napad na proizvode“, kaže Kovaljev.

Kovaljev potpuno razume odbijanje proizvoda poreklom iz Rusije, jer ih je i sam bojkotovao. Njegova firma je, kako bi s drugom hranom ostala na nemačkom tržištu, povela računa o transparentnosti i informisala poslovne partnere o poreklu svojih proizvoda.

Zahvaljujući tim informacijama, većina filijala je zapravo samo s polica sklonila robu proizvedenu u Rusiji ili je nije više naručivala. Ipak, specijalne kampanje planirane za narednih šest meseci obustavljene su od strane svih partnera. Samo ovog meseca Kovaljev očekuje gubitak u prodaji od deset miliona evra.

Većina trgovaca koje je kontaktirao DW nije odgovarala na pitanja o brendu „Dovgan“. Trgovački lanac „Edeka“ saopštio je da „nema problema s isporukom ni za nas ni za Dovgan“. Moguće je, dodaju, da su pojedini trgovci, koji samostalno odlučuju o asortimanu, sklonili robu s polica.

„Mi ne jedemo supu od sočiva“

Otprilike pet odsto „Dovganovih“ partnera se trenutno odriču ukupne isporuke. Međutim, to Kovaljeva ne brine, jer ne bi trebalo da predstavlja veliki gubitak za poslovanje. U pitanju je kazna za pogrešne ljude, žali se on.

„Vidite, naše seme suncokreta se proizvodi u Rumuniji i Moldaviji. Ako više ne mogu da prodajem robu ovde u Njemačkoj, ne mogu više ni da plaćam ljude tamo. A Rumunija je zemlja koja trenutno prima mnogo izbeglica. To je apsurdno!“, govori on.

Uspešno poslovanje kompanije „Dovgan“ u Nemačkoj ima svoj razlog: ovde živi 3,5 miliona ljudi koji imaju korene u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza. Oko 2,2 miliona govori ruski.

Kultura ishrane mnogih slovenskih zemalja je isprepletena. Boršč, zgušenka ili tvorog poznati su i Rusima i Ukrajincima, a ove specijalitete jedu i u Nemačkoj. „To je naša kultura ishrane. To se ne može zameniti jer mi sigurno nećemo jesti supu od sočiva ili torteline“, kaže Andrej Kovaljev.

Ljudi iz Ukrajine koji sada beže u Nemačku takođe će ovde tražiti ono što poznaju od kuće. „Znamo šta ti ljudi jedu i možemo im to dati. Nisam ja kriv što 70 odsto naših kupaca govori ruski. Ne možemo se odreći ćirilice. Ljudi čitaju na ovom pismu, uključujući i većinu Ukrajinaca“, kaže Kovaljev.

Gastronomija specijalizovana za rusku kuhinju takođe delimično pati od posledica privatnog bojkota. Jedan od primera je i berlinski kafe „Dača“ iz kojeg svedoče o brojnim otkazivanjima rezervacija nakon ruskog napada na Ukrajinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.