Kad je NATO bombardovao Srbiju

Kada je NATO bombardovao Srbiju, naslov je teksta na veb portalu Dojčlandfunka koji se bavi okončanjem konflikta na Kosovu. „Pre 20 godina NATO je okončao vazdušne napade na Jugoslaviju. Rat na Kosovu je time bio završen, ipak konflikt do danas zaokuplja društvo. I istraživači konflikta i istoričari se spore oko značenja tog događaja i njegovih posledica", piše portal u izveštaju sa nedavno održanog simpozijuma o ovoj temi na Lajbnic-Institutu za istoriju i kulturu južne Evrope.

„Intervencija je počela 24. marta 1999. godine, na osnovu dodatka na ugovor kojim je NATO trebalo da bude dozvoljena potpuna sloboda kretanja u tadašnjoj Jugoslaviji – dakle u Srbiji, uključujući Kosovo i Crnoj Gori. Doduše sve je bilo zamišljeno kao međunarodna mirovna misija. Srpska strana je smatrala da je to kršenje njenog državnog suvereniteta i odbila da potpiše. Iz politički nesmotrene formulacije nastala je zapaljiva materija a sve je kulminiralo 78-dnevnom vojnom intervencijomNATO, bez mandata Saveta bezbednosti UN", piše Dojčlandfunk.

Velika pažnja u Nemačkoj

Dr. Torsten Gromes iz Instituta za istraživanje mira u Frankfurtu na Majni navodi 41 humanitarnu vojnu intervenciju, počevši od 1960. godine. Oko polovina ih je bila u Africi, u Kongu se intervenisalo četiri puta. 29 intervencija je bilo sa mandatom UN a 12 bez mandata UN. Među ovim poslednjim je i vojna intervencija protiv Jugoslavije, takozvani Kosovski rat.

„Ovo je za nas ovde u Evropi najpoznatija intervencija, upravo ovde u Nemačkoj je imala ogromne unutrašnjopolitičke konsekvence. Zbog toga je i Kosovo tako jako prisutno. I naravno: Nemačka politika je bila veoma, veoma pogođena posledicama ako se uzme celokupno jugoistočna Evropa, dakle Hrvatska, BiH i Kosovo. To znači da su interes i pažnja bili mnogo, mnogo veći, nego što inače doživljavamo kada su konflikti u pitanju", kaže Gromes za Dojčlandfunk.

Dojčhlandfunk piše i da je međunarodna zajednica odmah nakon interevencije konstruktivno delovala: 10. juna 1999. godine u Kelnu je osnovan Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu. „Njegovi temelji su bili stvaranje sigurnijih odnosa i bolje funkcionisanje pravne države, izgradnja demokratskog posleratnog poretka i ekonomska obnova. 40 država je učestvovalo, među njima i BiH i Srbija uključujući Kosovo, Slovenija i Hrvatska pak ne.

U okviru tog Pakta se između ostalog počelo sa obukom policijskih i bezbedonosnih snaga za Kosovo prema zapadnoevropskim standardima. Verner Distler je razgovarao sa Nemcima koji obučavali kosovske Albance na Kosovu 2007. i 2008. i o tome napisao doktorsku disertaciju pod nazivom "Intervencija kao društvena praksa“. Mnogi sa kojima je razgovaro su mu preneli vrlo otrežnjujuće utiske: oni su mislili da će to ići lakše, ali su morali da prihvate da su Kosovari drugačiji, da neće nikoga sa strane i da su radije među svojima." piše Dojčlandfunk.

Video skandal u BiH: Ibica na bosanskom

Video, koji pokazuje predsednika Visokog sudskog i tužilačkog veća BiH u čudnim situacijama, izazvao je skandal, piše austrijski Standard. Međutim, konsenkvenci nema, navodi list.

„Tajni video-snimci o mogućim krivičnim delima korupcije su u modi. Pre nekoliko dana je u BiH objavljen crno-beli snimak na kom su predsednik Visokog sudskog i tužilačkog veća BiH (VTST), Milan Tegeltija, službenik SIPA, Marko Pandža i biznismen Nermin Alešević u razgovoru obavljenom u novembru 2018. godine", piše bečki Standard koji ocenjuje da bi video sam po sebi mogao da bude upozorenje da je Tegeltija bio umešan u zloupotrebu položaja. „Ipak iako je ponašanje Tegeltije u najmanju ruku vredno istrage, njega kolege u VTSV štite," piše Standard.

„Očigledno je reč o otporu reformama, o čuvanju pozicija a time i moći. No ima i glasova koji zahtevaju reforme. Kada je video objavljen stotine građana je protestovalo ispred zgrade Visokog sudskog i tužilačkog veća i zahtevalo Tegeltijinu ostavku. Poziv na proteste uputio je ministar bezbezdnosti Dragan Mektić. On je takođe postavio pitanje zašto u BiH za razliku od Austrije nakon Ibica-afere nije došlo do ostavki. Nasuprot tome šef nacionalističkog, proruskog SNSD-a, Milorad Dodik brani Tegeltiju", piše Standard i zaključuje:

„Nedostatak vladavine pravne države u BiH je godinama velika tema – hiljade ljudi je prethodnih godina izlazilo na ulice jer pravosuđe i policija nisu razjasnili sumnjive smrti dvojice mladića. Nedavno je u BiH boravio i nemački pravnik Rajnhard Pribe, koji je pre nekoliko godina svojim analizama dao presudan doprinos za ponovno uvođenje vladavine prava u Severnoj Makedoniji. Pribe je drugi put posetio BiH u okviru ove misije, u jesen bi trebalo da budu  organizovane diskusije o konkretnim merama", piše Standard.

Priredila: Zorica Ilić