Kad kuća postane kancelarija

„Super, mogu da radim od kuće“ – obično je prva misao kada dođe do te mere. Ona zaista donosi određene prednosti. Prvo, može duže da se spava. Mnogi imaju dug put do radnog mesta i provode sate u prepunim tramvajima, vozovima, autobusima. To u kućnoj verziji rada otpada. Dakle, ujutro duže spavamo, a popodne smo ranije kod kuće (jer smo tu već i bili).

Drugo, nema više zahtevnog doterivanja. Za koga da se udešavamo? Obučemo trenerku i to je sve. Pranje zuba, tuširanje? Sve to sada može da se obavi i u pauzama, bilo kada.

Treće: nema šefice koja je kontrolor u duši; nema kolega koje nas nerviraju. Kod kuće možemo da radimo na miru i onako kako hoćemo.

Četvrto: usput možemo da obavljamo razne stvari. Da u nekom trenutku pozovemo baku telefonom.  Zašto da ne? U velikoj kancelariji to nije baš poželjno. Ali kod kuće? Nema problema! Isto je i sa raspremanjem ili usisavanjem poda.

Peto, a to je možda i najvažnije: kod kuće smo kada dođe kurir sa paketom.

Moja kuća je moja kancelarija

Lepo je i to što za rad od kuće nije potrebno mnogo više od računara priključenog na internet i telefona. I nastavnici mogu da drže nastavu putem videa i da četuju sa svojim đacima. Fitnes-treneri imaju video-sesije, a njihovi polaznici u svojim domovima gledaju u ekrane i ponavljaju pokrete.

Čak i Državni balet iz Berlina vežba tako što je svako na kućnu adresu dobio tri kvadratna metra plesnog podijuma. Svakog prepodneva instruktor Janik Sempej putem lajv-strima drži treninge, a plesačice i plesači u malim kućnim plesnim dvoranama izvode njegove pokrete.

Čista sreća?

No, rad kod kuće ima i mane. Autor ovog teksta je već prvog dana shvatio da ga ometaju tri faktora kuhinja, balkon i – stanodavac.

Kuhinja: još tokom prepodneva, autor je jeo čips. Kućna kancelarija goji! Jede se više jer je jelo pri ruci, kretanja je manje jer stan više ne mora da se napušta.

Balkon: on pruža lepu sliku, koja se u pravoj kancelariji ne vidi. Posebno na 22 stepena, po lepom vremenu, teško nam pada da sedimo za stolom i radimo dok nas osunčan balkon privlači.

Vlasnik stana: autor zna da se stan pored njega renovira. Kada je u kancelariji, on to ne čuje. Ali u kućnoj kancelariji mu je teško da se koncentriše dok se kod suseda razbijaju stare pločice na zidovima ili se štemuju ležišta za kablove.

Porodica ili usamljenost?

Kada sam nedavno, ne bez bojazni od korone, upitao jednog kolegu da li je možda promukao zbog virusa, on mi je odgovorio da je promukao zato što kod kuće, gde je stalno sa troje dece, mora mnogo da viče.

Tja, onaj ko radi kod kuće brzo primeti koliko radno vreme može da bude dugo. „Kada si već kod kuće, taman možeš da pripaziš na decu, a ja odoh u kupovinu.“ A niko ranije nije primećivao ni da papagaj toliko često ponavlja rečenicu „Dragi Niki“. Sve to ide na živce.

A oni koji kod kuće nemaju porodicu ni kućnog ljubimca, imaju suprotan problem. Preti im samoća. „U kućnom birou, ljudi imaju više vremena za razmimšljanje o koječemu i manje se kreću“, kaže psihološkinja Rut Štok-Homburg.

Ona upravo radi na studiji koja pokazuje da se u kućnom birou često javljaju dosada, mogućnosti učenja opadaju, a javlja se i kriza smisla. Posledice mogu biti strah i depresija. A kardiovaskularni i imuni sistem – slabe.

Menjam „kućni ofis“ za hotelsku sobu

Sve više ljudi sada umesto kod kuće radi – u hotelskim sobama. Na primer, hotel „Četiri godišnja doba“ u Štranbergu reklamira svoj „ofis paket“ za sve „kojima u sopstvena četiri zida nedostaju mir i prostor“.

Tamo se za 50 evra na dan može dobiti radna soba sa besplatnim korišćenjem automata za kafu. Nije dozvoljeno samo – noćenje.

Trenutno se diskutuje o tome hoće li korona-kriza značiti i definitivni proboj „kućnog ofisa“. Može biti da hoće. Ali može biti da će mnogi shvatiti i da osam sati dnevno provedenih van sopstvena četiri zida mogu biti i neka vrsta odmora. Odmora od događaja u kući.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android