Kada - i kako će Nemačka iz lokdauna?
19. februar 2021.
Još od decembra je Nemačka u svom, specifičnom lokdaunu: škole i većina prodavnica su zatvorene, osim prodavnica za životnim namirnicama, drogerije, kiosci i apoteke. Muzeji, restorani i fitnes centri su zatovreni još od početka novembra. Lokdaun daje rezultate, što ne mora da se podrazumeva. Recimo u Francuskoj ili Češkoj broj zaraženih stagnira ili nastavlja da se povećava.
Od početka godine broj novozaraženih u Nemačkoj nastavlja da se smanjuje, drugi talas je splasnuo. R-vrednost - dakle koliko jedna obolela osoba zarazi novih ljudi - je ispod 1: drugim rečima, pandemija se polako gasi, čak i uprkos novom soju virusa.
Političari žele da budu sigurni: ovakav lokdaun je produžen do 7. marta, ali ne samo da je već mnogo rasprava kada će biti ukinute zabrane, nego i kako to učiniti? Jer nekog doslednog plana očigledno nema.
Frizeri važniji od muzeja
Utisak je da se odluke donose "po osećaju": tako se ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer založio da nemački frizeri ponovo počnu sa radom. Frizerski saloni će biti otvoreni 1. marta. Ali uslovi su čudni: smeju da šišaju samo jednu mušteriju, odnosno za nju treba da obezbede prostor od dvadeset metara kvadratnih. U drugim zemljama, čak i ako imaju više zaraženih od Nemačke, propisi su drugačiji - u Austriji recimo opet mogu da rade i muzeji.
Vlada u Berlinu neumorno ponavlja: treba biti oprezan, a zabrane treba ukinuti postepeno, kako se "otvaranjem ne bi rizikovalo da se broj zaraženih opet poveća i da onda možda budu potrebne nove mere", kaže portparol nemačke vlade. Od početka pandemije stalno se govori o broju novozaraženih u poslednjih sedam dana, na 100.000 stanovnika. Dugo se govorilo da njih sme da bude najviše 50, kako bi počele da se ukidaju zabrane, sada je tih 50 odjednom pretvoreno u 35.
Već i to je izazvalo burne reakcije: predsednik stranke CDU Armin Lašet je izjavio da "ne mogu stalno da se izmišljaju nove granice", ali je u međuvremenu i on prihvatio tu granicu od 35 novozaraženih. Gradonačelnica Kelna, Henriete Reker je saopštila da će njen grad "potpuno" da obuzda pandemiju - njena ideja je da ta granica bude samo 10 novozaraženih - pre nego što ponovo budu otvorene prodavnice, ali onda su se razvile velike diskusije. Jer taj grad, nakon komunalnih izbora, zapravo još uopšte nije formirao većinu u gradskoj skupštini.
Iako političari govore čas jedno, čas drugo, kancelarka Merkel je ipak građanima obećala svetlo na kraju tunela i kod vrednosti od 35 bi i sve prodavnice mogle da počnu sa radom. Ali da li će na dan kada bude postignuta ta vrednost one zaista biti otvorene?
50, 35, 10...
Merkel kaže da to mora da postane "stabilno" - dakle da potraje barem tri, četiri, pet dana. Ali u nekim gradovima i opštinama je već odavno postignuta ta vrednost. Zašto tamo prodavnice nisu otvorene? Naravno, niko ne može da spreči da u te opštine ne dolaze i drugi, ali da li treba čekati da to bude postignuto u čitavoj zemlji?
Nema odgovora ni na pitanje “kako” ukinuti zabrane: novi sastanak kancelarke sa premijerkama i premijerima pokrajinskih vlada će biti 3. marta, ali već se pokazalo da su mnoge pokrajine izgubile nadu da će se postići jedinstveni plan. Neke su već izradile detaljan plan kad će šta smeti da počne sa radom već prema broju novozaraženih.
A onda je tu i pitanje novog soja virusa: uprkos pisanju medija o "strahovitoj" opasnosti, pouzdanih i naučnih podataka o soju B.1.1.7 nema mnogo. Prema poslednjim informacijama instituta Robert Koh, reč je o "naznakama" o većoj zaraznosti i težem toku bolesti. Dodaje se i da se taj soj još detaljno posmatra. Nažalost, u Nemačkoj ima dovoljno uzoraka: ministar zdravlja Jens Špan kaže da je već 22 odsto novozaraženih "zaradilo" taj novi soj.
Kad će sve konačno biti "normalno"? To pitaju i građani i privreda, ugostitelji i kulturni delatnici. Dodatni problem je i sporost u vakcinisanju: trenutno je jedva nešto preko 4,4 miliona građana Nemačke vakcinisano – u zemlji sa preko 80 miliona stanovnika. Ali od političara će se teško čuti konkretan odgovor.