Kako Berlin menja političku matematiku Nemačke?

Nakon što su u Berlinu u nedelju ponovljeni izbori, došlo je do promene na političkoj mapi. Socijaldemokrate sa gradonačelnicom Franciskom Gifaj doživele su istorijski fijasko, a Demohrišćani (CDU) najveći uspeh u ovom veku sa preko 28 odsto glasova.

Anketa koju je sproveo berlinski institut za javno mnjenje „Infratest dimap“ pokazala je da je CDU u izbornom programu ponudila sigurnost, red i mir, što je ovog puta bilo najznačajnije pitanje za 23 odsto birača u Berlinu i to ispred pitanja stanovanja (17 odsto) i klime (15 odsto).

Izbori su ogledalo i socijalne podele u Berlinu – levo orijentisani mladi koje najviše zanima klima, stoje naspram starije generacije iz predgrađa koje brine kriminal.

Mapa kako su glasali koji izborni okruzi to takođe jasno pokazuje. Centar grada, omeđen čuvenom kružnom prugom gradskog voza, sasvim je zelen i crven, u bojama Socijaldemokrata, Zelenih i Levice. Sve van toga potpuno je crno u bojama CDU, a ima i dva okruga gde je najjača bila desničarska Alternativa za Nemačku. 

Haos u novogodišnjoj noći 

Veruje se da su pobedi Demohrišćana doprinele haotične i nasilne scene tokom novogodišnje noći – za koje se navodi da su ih izazvali mladići migrantskih korena.

Ankete rađene iz novembra i decembra još su ukazivale na tesnu trku SPD, Zelenih i CDU. To se promenilo već u prvoj nedelji januara – tada su na naslovnim stranama širom Nemačke dominirale priče o mladićima koji ispaljuju vatromet na vatrogasce, hitnu pomoć i policiju.

Kandidat CDU za gradonačelnika Kaj Vegner zahtevao je od vlasti u Berlinu da objavi imena nemačkih državljana koji su izazivali nerede, kako bi javnost mogla da utvrdi da li imaju tursko ili arapsko poreklo. To je izazvalo debatu, koju su mnogi kritikovali da ima rasistički prizvuk. 

U anketi „Infratest dimapa“ se, međutim, pokazalo da se 83 odsto novih glasača CDU složilo sa stavom: „Ja mislim da je dobro da se jasno navedu problemi sa imigrantima.“ 

Frenk Deker, politikolog sa Univerziteta u Bonu, kaže da bi ovo konkretno pitanje moglo da pogodi saveznu koaliciju Olafa Šolca. Taj socijaldemokratski kancelar predvodi koaliciju sa Zelenima i Liberalima.

„CDU je ukazala na to da su određena pitanja tabu“, rekao je Deker za DW. „U Berlinu je interesantno da je ovo pitanje više pomoglo CDU nego Alternativi za Nemačku. Glasanje iz protesta protiv migracione politike je do sada uglavnom išlo na ruku Alternativi.“ 

Ekstremna desnica je ovog puta odnela devet odsto glasova u prestonici, što je blagi rast u odnosu na izbore u septembru 2021.

Stranke levog centra, posebno Zeleni, „moraće da se zapitaju kako da reše ovo pitanje“, rekao je Deker. „I to je trajno pitanje. Ovo je društvo imigracije, bavićemo se dakle pitanjem izbeglica još neko vreme.“ 

Napetosti kao izborna strategija 

Ova pitanje će verovatno dati novi podsticaj Fridrihu Mercu, saveznom lideru CDU, koji je i sam vodio kampanju u Berlinu i pokrenuo debatu početkom januara svojim komentarom o „malim pašama“ koji navodno po nemačkim gradovima rade šta hoće. 

U jednoj nacionalnoj TV debati, Merc je povukao direktnu vezu između incidenata u novogodišnjoj noći u Berlinu i neposlušne arapske dece u nemačkim osnovnim školama koja, kako kaže, ne poštuju svoje učitelje. „Tu počinje“, rekao je Merc i dodao da su to pretežno mladi ljudi iz arapskog sveta koji nisu spremni da se pridržavaju pravila u Nemačkoj. 

Drugo pitanje na izborima u Berlinu koje će verovatno postati sudbonosno za nacionalnu politiku je klimatska politika — a posebno saobraćaj.

Mladi nemački ekološki aktivisti počeli su poslednjih meseci da se direktno suprotstavljaju vozačima širom Nemačke i to tako što se lepe za autoputeve, a planovi Zelenih da se više delova grada pretvori u pešačke zone izazvali su negodovanje kod konzervativnih birača. 

„Saobraćaj igra veliku ulogu u emisiji štetnih gasova i postoji objektivna potreba da se nešto uradi, ali je to pitanje veoma kontroverzno, posebno u velikim gradovima“, rekao je Deker.

„Teško je smanjiti saobraćaj i to će verovatno izazvati mnoge sukobe, a savezna koalicija će takođe morati da se pozabavi ovim pitanjem“, smatra politikolog.

Kako do kompromisa? 

Ovo je prva pobeda CDU u jednoj saveznoj državi u eri posle Angele Merkel. Problem je u tome što nijedna nemačka pokrajina ne funkcioniše bez koalicije, pa će čak i CDU koji se pomera udesno morati da pravi centrističke kompromise. 

Dosadašnja berlinska koalicija levog centra – SPD, Zeleni i Levica – još ima parlamentarnu većinu. Kandidat CDU Vegner nada se da će ipak moći da pridobije SPD ili Zelene da mu budu mlađi partner.

„Mislim da je verovatno da će se sadašnja koalicija nastaviti, tako da CDU ovom pobedom ne dobija mnogo“, smatra pak politikolog Frenk Deker. 

Čini se da je kancelar Olaf Šolc iz nedeljnih rezultata izašao relativno neokrznut. Njegove Socijaldemokrate postigle su jedan od svojih najgorih rezultata ikada u glavnom gradu Nemačke, a istraživanja pokazuju da su birači krivili SPD za notorno loše usluge u gradskoj upravi, gde se nekad čeka mesecima.

Uz to, teret je više pao na glavu gradonačelnici Gifaj nego samom Šolcu. Berlinske Socijaldemokrate se krive za fijasko izbora u septembru 2021. godine, kada nije bilo dovoljno glasačkih listića pa su izbori morali biti ponovljeni.

Za Demohrišćane je pak problem što je Berlin potvrdio da njihovi inače tradicionalni partneri Liberali sve više tonu. Oni su u glavnom gradu ostali ispod cenzusa.

Ako se taj trend nastavi u drugim pokrajinama ili na saveznom nivou, CDU će biti prinuđena da izlazi u susret Socijaldemokratama ili Zelenima, kako bi vladala. Ili da odbaci svoju doktrinu o tome da nema saradnje sa radikalnim desničarima iz Alternative – no za to su male šanse.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.