Kako dekarbonizovati brodove?

Sve zemlje sveta trebalo bi da donesu zakone kako bi ekološki štetnu brodarsku industriju prisilile na prelazak na čistija goriva. To je zahtev inicijative „Green Shipping Challenge“, koju su na klimatskoj konferenciji UN u Egiptu predstavili SAD i Norveška.

Više od 40 luka, preduzeća i država već je najavilo odgovarajuće mere, od prelaska na ekološki prihvatljiva goriva, do podsticaja za brodove koji su povoljniji za zaštitu okoliša.

„Radujemo se vodećoj ulozi Sjedinjenih Država koje tu temu drže skroz na vrhu dnevnog reda“, kaže Faig Abasov. On je nadležan za ekološku pomorsku politiku u evropskoj kampanji „Transport and Environment“, koja se zalaže za čistiji saobraćaj. „Ali, da bi taj izazov postao realnost, SAD moraju ozbiljno da razmotre donošenje nacionalnih zakona za međunarodni pomorski saobraćaj kako bi se stvorilo tržište za čistu tehnologiju.“

-pročitajte još: Šolc na konferenciji COP27: Nema povratka na fosilna goriva

Oko 80 odsto svetske trgovine odvija se morskim putem. Svakog dana ogromni kontejnerski brodovi plove svetskim morima kako bi isporučili robu – i godišnje ispuštaju milijardu tona ugljen dioksida u atmosferu. Brodski saobraćaj je odgovoran za oko tri odsto svetskih emisija štetnih gasova. Kada bi se radilo o jednoj zemlji, ona bi bila među deset najvećih zagađivača.

„Brodski saobraćaj je jedan od najvećih svetskih emitera gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Zato je od odlučujućeg značaja da se brzo i odlučno deluje kako bi se smanjile te emisije i ograničio globalni rast temperature na 1,5 stepeni“, kaže norveški premijer Jonas Gar Store.

Iako brodarstvo do 2050. godine želi da bude klimatski neutralno, do sada nisu zabeleženi neki veći pomaci. Analize pokazuju da bi štetne emisije čak mogle i da porastu do 130 odsto u odnosu na 2008. godinu.

Neophodno je novo tržište za ekološka goriva

Jedan od problema su i troškovi. Brodovi trenutno kao pogonsko gorivo koriste ekstremno štetno teško lož-ulje koje je mnogo jeftinije nego čistija goriva kao što su zeleni vodonik ili metanol, objašnjava Abasov za DW. „S obzirom na to da je teško ulje tako jeftino, razlika u ceni je ogromna. Pitanje je: kako to prevladati?“

Prelazak na ekološki prihvatljivija goriva povećao bi troškove za oko 40 do 60 odsto, izračunala je međunarodna konsultantska kuća „McKinsey“. Ali, do sada nije bilo ni podsticaja, niti pritiska potrošača na brodarske kompanije da naruče nove brodove koji koriste skuplje, ali čistije gorivo i zato se ekološka goriva i ne proizvode u većim količinama.

„Niko se zaista ne brine o štetnim emisijama brodova“, žali se Abasov. On se zalaže za donošenje nacionalnih zakona kako bi brodovi postupno napustili korišćenje fosilnih goriva. Kako kaže, na taj način bi se povećala potražnja za čistijim alternativama što bi dovelo do njihovog pojeftinjenja. „Ako se to tako uredi, cena neće igrati veliku ulogu, jer će se svi morati da se pridržavaju propisa i troškovi će za sve da porastu u istoj meri“, smatra Abasov.

Evropska unija trenutno pregovara o odgovarajućem zakonodavstvu koje bi postupno ograničilo dozvoljene emisije štetnih gasova. I američki Kongres raspravlja o sličnom predlogu zakona.

Brodovlasnici idu u smeru dekarbonizacije

I brodarska branša već preduzima određene korake kako bi postala ekološki prihvatljivija. Međunarodna pomorska organizacija (IMO), koja deluje u okviru UN, prošlog leta je objavila da želi da aktuelizuje svoju klimatsku strategiju kako bi taj sektor do 2050. prestao da koristi fosilna goriva.

Međunarodna brodarska komora (ICS), koja zastupa 80 odsto svetskih brodara, sarađuje s Međunarodnom agencijom za obnovljivu energiju (IRENA) kako bi podsticala dekarbonizaciju.

„Maersk“, najveća brodarska kompanija na svetu, želi da „do 2040. postane klimatski neutralna s novim tehnologijama, novim brodovima i novim gorivima“, i već je naručila 19 brodova koji koriste metanol.

S obzirom na to da je vek trajanja brodova od 20 do 25 godina, u „idućih deset godina moraju se uvesti opsežni programi za smanjenje štetnih emisija“, ističe konsultantska kuća „McKinsey“.

U okviru inicijative „Green Shipping Challenge“ kompanija „Maersk“ je najavila da će sarađivati sa Španijom kako bi zajedno istražili mogućnosti za masovnu proizvodnju ekološki prihvatljivih goriva u toj zemlji.

Do 2030. moralo bi da postoji dovoljno pogona za proizvodnju zelenih goriva kako bi što više brodara moglo da obnovi svoju flotu, kaže Abasov i zaključuje: „Pojedine firme žele da investiraju, ali one će to učiniti samo onda kada i konkurentnost bude povoljna.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.