Kako doseljenici menjaju biračko telo

U pitanju je svakako najviše potcenjena grupa birača ili potencijalnih birača u Nemačkoj, kažu autori novog istraživanja. Oko 17 miliona ljudi u Nemačkoj ima migrantske korene, što znači da ili oni sami ili neko od njihovih roditelja potiče iz inozemstva. To je veliki potencijal iz kojeg političke stranke mogu dobiti birače, članove ili funkcionere. Do sada taj potencijal nije ni približno iskorišćen. To je zaključak Stručnog saveta nemačkih fondacija za integraciju i migraciju. „Stranke moraju te ljude više da pridobiju za sebe", kaže poverenica Savezne vlade za integraciju Ajdan Ozoguz koja je poručila studiju.

Dve trećine levo od centra

Svaki deseti birač u Nemačkoj ima strane korene. Na prošlim parlamentarnim izborima pravo glasa je imalo 5,8 miliona njih. Još pet miliona ispunjava sve kriterijume za dobijanje nemačkog državljanstva i mogli bi da učestvuju već na sledećim izborima 2017.

Istraživači su zato hteli da saznaju koje stranke privlače ove građane. Rezultat reprezentativne ankete sa 4.000 ispitanika kaže da ih je najviše naklonjeno socijaldemokratama (SPD), dok su sestrinske Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) znatno manje popularni.

U brojkama izraženo to izgleda ovako: 40 odsto migranata naklonjeno je SPD-u, a 27,6 odsto strankama Unije. Godinama je sklonost obema velikim strankama bila izjednačena, ali, kako kažu istraživači, konzervativci su u padu jer slabi tradicionalna naklonost doseljenika iz Rusije prema njima. Za Zelene se izjašnjava 13,2 odsto ljudi migrantskih korena, za Levicu 11,3 odsto. Ukupno gledano, dakle, migranti su većinom skloni levim strankama.

Pravo da budu birani

„Loš rezultat Unije može se objasniti gubitkom simpatija prema toj stranci među njemačkim doseljenicima iz istočnih zemalja", kaže autorka studije Kornelija Šu. Umesto CDU, brojni nemački Rusi sada radije biraju Alternativu za Nemačku – 4,7 odsto doseljenika izjasnilo se za tu stranku. Ali, s obzirom da je istraživanje sprovedeno prošle godine - pre vrhunca izbegličke krize – verovatno je sklonost tog dela birača Alternativi još porasla. Zanimljivo je takođe da je 70 odsto migranata turskog porekla sklono SPD-u. Strankama Unije su skloni doseljenici iz Poljske, Rumunije i Bugarske.

Poverenica za integraciju Ajdan Ozoguz – i sama turskog porekla – iz rezultata istraživanja iščitava pre svega jednu poruku: „Stranke se više ne mogu pouzdati u raniju sklonost birača." To važi i za migrante, kao i za ostalo stanovništvo. S druge strane 70 odsto doseljenika kažu da imaju simpatije prema konkretnoj stranci. Ni ta brojka se ne razlikuje mnogo od ostatka društva.

Posebno je važno usmeriti pažnju na pasivno biračko pravo, kaže Ozoguzova, dakle pravo građana s migrantskim bekgraundom da budu birani na političke dužnosti. Njen izbor za državnu sekretarku je jedan takav primer. Još jedan primjer je izbor političarke turskog porekla Muhterem Aras za predsednicu pokrajinskog parlamenta u Baden-Virtembergu. Ali, i dalje je slaba propusnost za političare s stranim korenima, kaže poverenica za integraciju. Samo šest odsto poslanika Bundestaga imaju takve korene pozadinu, njih 37 od 630.Šta definiše Nemca?

Osnivanje Ministarstva za integraciju?

Da bi integracija postala opipljivija i u političkom delovanju, Ajdan Ozoguz se zalaže za konkretne podsticaje. Recimo podsticanje doseljenika da uzimaju nemačko državljanstvo, kao što je to činio njen stranački kolega u Hamburgu, socijaldemokrata Olaf Šolc. Gradonačelnik lično piše strancima koji ispunjavaju uslove i poziva ih da zatraže nemačko državljanstvo. Od početka te kampanje u Hamburgu je stvarno porastao broj ljudi koji uzimaju državljanstvo.

Osim toga Ozoguzova želi da se o ovoj temi više priča. Zalaže se za uspostavljanje Ministarstva za integraciju. U prošlom sazivu parlamenta se stalno o tome raspravljalo, ali bez rezultata.