Zašto je tako teško držati se novogodišnjih odluka?

"Ne znam koliko puta sam odlučila da ostavim cigarete, ali sam to uradila tek kada sam ostala u drugom stanju", kaže nam Dijana Šmit, majka dvoje dece iz Kelna. "Kad sam shvatila da sam odgovorna za drugo živo biće, osećala sam da namećem nešto nezdravo i čak opasno nekome ko ne može da se brani. To mi je dalo snagu da istrajem u svojoj odluci."

Prvo: odluka je obred

To iskustvo mlade majke je zapravo odličan primer zašto neka odluka "uspe", kaže nam psiholog Jaki Sagi. Isto tako, kad u ovim danima, po ko zna koji put odlučujemo kako ćemo živeti zdravije, baviti se sportom, prestati jesti meso ili čitati više knjiga, važno je to povezati sa svojevrsnim obredom. "Odluke ljudi su neka vrsta ceremonija i te ceremonije zaista mogu na neki način promeniti ljude."Psiholog nas podseća: "Setite se trenutka kad neko kaže 'da' na venčanju. Ta odluka fizički ne menja osobe koje se venčaju, ali se ipak nešto menja u njihovim glavama."

To je uvelike povezano i sa odrastanjem, na putu od detinjastog ponašanja u svet odraslih. Kod venčanja je to pitanje vernosti: naravno da prsten na ruci nikoga ne sprečava da vrluda, ali mu svakako daje veći osećaj krivice.

Drugo: svedoci

Ali, da li su potrebni trudnoća, venčanje ili neki drugi važan događaj u životu da ostvarimo svoju odluku? "Možete svakako reći da je manje šansi da izneverite svoju nameru ako takvu odluku objavite publici od 500 ljudi, nego ako to kažete samo nekolicini prijatelja i poznanika", kaže nam Sagi. Slično je to kao na venčanju sa mnogo zvanica, kada se stvori realnost u kojoj svoju odluku stavljate u čitav kulturni prostor svojih prijatelja i poznanika i glasno izgovarate kako prihvatate određena pravila.

Na neki način je to onda slično zakonu, makar je razlika između zakona i lične odluke ipak ogromna. Na vašu odluku vas niko ne sili, niti postoje institucije koje će nadzirati držanje te odluke. Ali, važi i suprotno, kaže nam psiholog: lična odluka može biti i snažnija od zakona.

Treće: posle izazova sledi i zadovoljstvo

Nema tog zakona koji će nam zabraniti nezdravu hranu ili nas naterati da smršamo. Ali baš u tome leži i slaba i najjača strana u takvim odlukama: što je izazov teži, to je veće zadovoljstvo da smo uspeli u našoj odluci. Sankcije za neuspeh su samo u nama, ali su i one veoma oštre: stid, sramota što se nije uspelo ili makar duboko razočaranje zbog naše slabosti.Ali zašto nam je tako teško da se držimo svojih odluka? Odgovor je veoma jednostavan, podseća nas psiholog: "Ljudi se jednostavno teško odriču zadovoljstva. A to odricanje je još teže ako je cilj samo stupanje u simboličan drugi socijalni krug gde se retko kad odmah vide prednosti."

Kod dijeta to znači "ući u socijalni krug" mršavih koji nemaju problem da se pojave u kupaćem kostimu. Taj cilj se pak čini nezamislivo dalekim kad uveče poželite nešto slatko. Ali taj socijalni krug postoji i to ne treba zaboraviti.

Četvrto: odricanje radi još većeg zadovoljstva

I to je slično kao kod dece kad za stolom učimo ne jedu rukama: "Učimo ih da koriste nož i viljušku. Ona tako moraju da se odreknu svojevrsnog zadovoljstva, da prstima hvataju hranu u tanjiru. A što dobijaju zauzvrat? Mesto u 'društvu odraslih'. Hvalimo ih, govorimo da su sad 'veliki' dečko ili devojčica i to postaje njihovo novo zadovoljstvo", objašnjava psiholog.

Činjenica je da se mnogi od nas ne bave sportom, ne vode računa o ishrani, voze brže nego što je to dozvoljeno. Čini se da baš nismo previše skloni da se odreknemo zadovoljstva da bi zauzvrat nešto dobili tek u tamo nekoj budućnosti. Ima li leka i protiv toga?Tu svakako pomaže odrediti realan i prihvatljiv rok: "Kad neko kaže da će početi s dijetom za dva dana, to jedva da neko u njegovoj okolini uopšte primi k znanju. Ali ako obeća da će to početi 'u novoj godini' onda ta izjava ima više težine. Niko neće reći da će prestati da puši za dva sata. Pre će reći da od sledećeg meseca više ostavlja cigarete", objašnjava Sagi. Naravno da je bolje odluku uopšte ne povezivati sa rokom, nego ugasiti cigaretu i reći - to je bilo to. Ali, muke dolaze već sa sledećom kaficom i željom da se ponovo zapali jedna…

Zato se sve uvek svodi na isto pitanje, upozorava psiholog: "Koliko je velika naša želja da se odreknemo nekog zadovoljstva? Neko ko nije spreman da plati cenu odricanja je onaj ko će veoma verovatno prekršiti svoju odluku. Na kraju krajeva, uvek se radi o tome da se odričemo jednog zadovoljstva kako bi dobili nešto drugo, nešto što želimo još i više od toga", zaključuje Jaki Sagi.