Kako je Bosanac pobedio Folksvagen

Nemački gigant Folksvagen (VW) okončao je svađu sa bosanskom firmom Prevent koja proizvodi delove za vozila. Problem je nastao pre nekoliko dana iz razloga koji nisu zvanično saopšteni, ali su mediji saznali da je VW otkazao jedan posao Preventu. Nakon toga su dve saksonske kćerke-firme – ES Automobilguss i Car Trim – prestale da isporučuju Folksvagenu delove za sedišta i prenosni sistem. U Volfsburgu je izbila panika: stala je proizvodnja Golfa, skraćena su radna vremena hiljadama radnika širom Nemačke, pretio je gubitak radnih mesta. Nastala je šteta od sto miliona evra.

Bosanski koncern je odigrao pametno, komentariše dnevni list Velt. Naime, Folksvagen je otkazao jedan posao Car Trimu koji proizvodi presvlake za sedišta, nezadovoljan kvalitetom i brzinom isporuke. Ta je firma onda tražila 56 miliona evra odštete što je VW glatko odbio. „Šta obično rade proizvođači automobila u ovim slučajevima: ne samo da ne plate, nego i trajno prekinu saradnju sa liferantom. Velike automobilske firme tu ne oklevaju, vole da se zna čija je poslednja u ovoj branši. Prevent je, međutim, povukao pametan šahovski potez. Presvlakama za sedišta koje proizvod Car Trim VW nije mogao biti sateran u ćošak, ali jeste drugim delovima. Zato je Car Trim deo svojih potraživanja preneo na ES Automobilguss, koji takođe pripada grupi Prevent. A VW nije mogao da se odrekne kućišta za prenosni sistem koja proizvodi ES Automobilguss.“

Tako je drama okončana. Folksvagen i Prevent su se dogovorili, neće biti tužbi niti zahteva za odštetu, ali firme zvanično neće saopštiti kako izgleda dil. Prema pisanju dva najuglednija nemačka dnevna lista, Zidojče cajtunga i Frankfurter algemajnea, nemački automobilski koncern je morao da pristane na brojne ustupke, recimo da u narednih šest godina nabavlja delove iz kćerki-firmi Preventa. „Više od 400 radnih mesta je time dugoročno osigurano“, rekao je jedan poslovni direktor firme ES Autoguss. Premijer Donje Saksonije Štefan Vajl, koji je ujedno član Nadzornog odbora Folksvagena, kritikovao je obe strane zbog eskalacije koja je mogla mnoge radnike da košta posla, ali posebno bosansku firmu „jer nije bila spremna da ide putem koji predviđa naša pravna država, naime da stvar razjasni pred sudom. Umesto toga je otvorila veliki konflikt sa ogromnom štetom.“

Prema pisanju Velta, ovaj slučaj je pokazao da i najveći koncerni sveta zapravo zavise od manjih firmi koje im isporučuju delove. „U poimanju javnosti je Prevent pobednik ovog rvanja jer mu je pošlo za rukom da prkosno odoli divovskom Folksvagenu. Malima tako nešto retko uspeva u borbi sa velikima. Pa ipak, Prevent i njegove ispostave će možda jednog dana platiti visoku cenu. Jer ovo nije prvi put da se ovaj proizvođač delova zamera graditeljima automobila.“ Giganti automobilske industrije bi, piše Velt, ubuduće mogli da diverzifikuju svoju nabavku tako da više ne zavise od jedne manje firme.

Švajcarski list Noje cirher cajtung piše o bosanskoj firmi Prevent: „Imperija koju je sagradio Nijaz Hastor, i koja se sada zakačila sa svetskim koncernom iz Volfsburga, jedna je od najznačajnijih firmi na Zapadnom Balkanu. Grupa Prevent radi u deset zemalja, a samo u BiH zapošljava 6.500 radnika u 15 pogona. Sa obrtom od 771 milion konvertabilnih maraka (386 miliona evra za 2015. godinu) bosanska kćerka-firma je na vrhu liste najvećih privatnih firmi ove balkanske zemlje.“

Pod naslovom „Fleksibilni i solidni“ dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga piše o biografiji Nijaza Hastora: „Sedamdesetih godina je u nekadašnjoj Jugoslaviji nastao neobični joint-venture: VW i jugoslovenski državni holding Unis osnovali su Tvornicu automobila Sarajevo, skraćeno Tas. Ona je montirala automobile od delova uvezenih iz Nemačke. Za uzvrat je Tas isporučivao opremu u Volfsburg – osovine, zvučnu izolaciju, kablove. Neisplativa razmena koja je za VW bila interesantna iz drugih razloga: preko montaže u Sarajevu su Nemci izbegavali carinske prepreke i posebne poreze za uvoz zapadnih automobila. Folksvagen je bio jedini zapadni koncern koji je regularno prodavao automobile u Jugoslaviji, praktično monopolista. Ubrzo se ispostavilo da Tas nije ni izbliza u stanju da isporuči dovoljno opreme da se razmena makar formalno opravda. Tu je kucnuo čas Nijaza Hastora, tadašnjeg šefa nabavke Tasa. U celoj Jugoslaviji je stvarao firme koje su mogle da opskrbljuju VW. U Volfsburgu su ga uočili kao pouzdanog, fleksibilnog, solidnog.“

Onda je, piše dalje frankfurtski list, došao rat i Tas se 1992. raspao. „Hastor, koji tečno govori nemački, pobegao je u Volfsburg. Uspelo mu je da u posao sa Folksvagenom ponovo uvede firme koje nisu direktno bile pogođene ratom – ovog puta za sopstveni račun. Koristio je insajdersko znanje i veze, znao je sve o procesu proizvodnje. Udesio je da tada još državna slovenačka firma Prevent isporučuje presvlake za sedišta. Kako bi bio fleksibilan, doveo je švalje iz Bosne u Volfsburg, a one su bile sposobne da u roku od nekoliko sati pripreme mustre po želji kupca.

Kada je Prevent privatizovan, Hastor je uskočio u posao. Kao spretni preduzetnik sa jakim zaleđem među bosanskim muslimanima nikada nije bio umešan u neku od brojnih korupcionaških afera u svojoj zemlji. Posao je širio sa jasnim ciljem. Još pre kraja rata je isporučivao prva nova vozila u Sarajevo, kako bi otškrinuo vrata za posleratno vreme. Ko je tada hteo da nešto unese u opkoljeno Sarajevo, morao je da sarađuje i sa trupama srpskog generala Mladića. Kako god da je to Hastoru uspelo – uspelo je. Tako je udario temelje kontrole nad uvozom vozila u Bosnu nakon rata. Istovremeno je ostao posrednik između liferanata iz bivše Jugoslavije i Volfsburga, a sve više firmi je i sam kupovao.“