Kako je pokleklo špansko zdravstvo
26. septembar 2020.
Ponovo je španska metropola Madrid postala evropsko žarište pandemije. Hirurškinja Angela Hernandez zna zašto: „Svuda nedostaje medicinskog osoblja. Samo 22. septembra je u madridske bolnice došlo 3.000 novih pacijenata, od toga 400 na stanice za intenzivnu negu. Mi smo na izmaku snaga.“
Na aerodromima u Španiji se više ne vrše testovi, a u primarnoj zaštiti se testiraju samo oni koji imaju simptome. Naprosto, nema dovoljno laboratorija koje bi te testove mogle da obrade. Frustracija među ljudima je velika, pogotovo jer se Španci disciplinovano pridržavaju pravila – uključujući i stalno nošenje maski.
„Možemo da shvatimo da u martu niko nije računao sa pandemijom, mada je tada već bilo naznaka. Ali da političari od tada ništa nisu naučili, to je naprosto razočaravajuće“, kaže Hernandez, koja je i potpredsednica sindikata bolničkih lekara AMYTS. Neumorno ponavlja koliko je loše plaćeno medicinsko osoblje u većini od 17 španskih autonomnih regiona.
Zdravstveni sistem krojen na knap
Jedan od razloga je i to što Španci izdvajaju relativno malo novca za zdravstvo. Tako samostalni delatnici, koji sami uplaćuju za zdravstveno osiguranje, moraju mesečno da izdvoje oko 300 evra, a tu je uračunato i penziono osiguranje. U Nemačkoj samo zdravstveno osiguranje zna da dosegne i do 800 evra mesečno.
„Špansko zdravstvo računa da će brzo da otkrije opasne bolesti i da ih leči“, kaže Alberto Himenez, šef fondacije „Zdravstvena ekonomija“ iz Madrida. „Tu naprosto nema resursa za preventivno delovanje i rehabilitaciju.“
Osim toga je u Španiji, a posebno u Madridu, sve je skoncentrisano na malo prostora. „Puno ljudi živi u malim stanovima jer su kirije vrlo visoke. Tako se zaraza brzo širi“, objašnjava Himenez.
Zbog preopterećenosti lekara, vrlo je malo direktnih razgovora sa pacijentima, zbog čega mnoge bolesti ne mogu da budu otkrivene. „A tu je i duga lista čekanja na operativne zahvate.“ Kolateralne štete pandemije će tek da se osete u mesecima koji dolaze, smatra Himenez.
Nemačka kao primer
Zbog svega toga španskim lekarima i medicinskom osoblju nije dovoljno što im građani aplaudiraju. „Svi bi morali da budu bolje plaćeni, tek onda ćemo i sa pandemijom moći bolje da izađemo na kraj“, kaže Hernandez.
U poređenju sa Španijom, Nemačka je u velikoj prednosti jer može da priušti prekomerne kapacitete i prilično neefikasan zdravstveni sistem. Pre pandemije je to bila slabost, ali sada se pokazuje kao prednost.
U Nemačkoj na 100.000 stanovnika dolaze 34 kreveta za intenzivnu negu, a u Španiji samo deset. Osim toga su bolnice na severu Evrope manje i bolje raspoređene po čitavoj teritoriji, dok je u Španiji sve skoncentrisano na velike gradove. U provinciji je malo bolničkih kreveta.
Pa ipak je španski sistem pre pandemije funkcionisao bolje nego nemački. Španija je, nakon Japana, druga zemlja na svetu po prosečnom životnom veku, a Madrid i Barselona su svetski centri za medicinska istraživanja. Zemlja raspolaže sa više prvoklasnih bolnica – i sve to za relativno malo para.
Digitalni napredak, ali ne svuda
Ali ova pandemija je pokazala da zemlji nedostaje nešto kao što su nemački Zavodi za zdravstvo koji u svim gradovima preuzimaju administrativnu kontrolu kada su u pitanju zarazne bolesti.
Doduše, i u Španiji se uznapredovalo kod digitalnog izdavanja recepata ili zakazivanja termina kod lekara, ali „nemamo sistem kojim bismo mogli da utvrdimo kako je do neke infekcije došlo i da inficirane ljude kontrolišemo“, žali se bolničarka Roza Gomer Honrato.
„Podaci inficiranih se uzimaju bez neke logike i stalno se mora telefonirati da se nešto proveri“, kaže Gomer Honrato. „Mi gubimo mnogo vremena.“
Zbog toga se preopterećeno medicinsko osoblje u Madridu odlučilo na štrajk. „Nama je jasno da ovo nije pravi trenutak, ali budući da se od marta ništa nije pomaklo napred, ne preostaje nam ništa drugo“, objašnjava hirurškinja Angela Hernandez.
U međuvremenu su podnete i tužbe protiv nekih regionalnih vlada kao i protiv centralne vlade zbog lošeg postupanja u krizi.