Kako se boriti protiv rasizma u politici?

U nedelju je predsednik Tramp na Tviteru napisao da je interesantno posmatrati kako "progresivne" demokratkinje, koje potiču iz zemalja sa katastrofalnim, korumpiranim i nesposobnim vladama sada drugima "sole pamet" o tome kako treba da funkcioniše vlada u SAD.

To je bila nedvosmislena asocijacija na malu grupu tamnoputih američkih poslanica, od kojih je najpoznatija Aleksandrija Okasio-Kortez. U ponedeljak je Tramp nastavio sa varijacijama na tu temu: "One mrze našu zemlju. Ako im se ovde ne sviđa, mogu da idu", napisao je Trump u jednom tvitu. No, to ni u kojem slučaju nije samo Trampovo rasističko zastranjivanje.

Šefica Kluba poslanika AfD Alis Vajdel govori o nekim useljenicama kao o devojkama sa maramama a useljenike muškarcima sa noževima, dok je italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini izbeglice izvučene iz mora nazvao "ljudskim mesom".

Reči prezira i omalovažavanja ne ostaju bez posledica. Pogotovo ne kada ih koriste osobe koje obavljaju važne javne funkcije. "Ako se političari izražavaju rasistički, onda to takvim pozicijama daje legitimnost", kaže komunikolog Karsten Rajneman iz Minhena.

On opasnost pre svega vidi u tome što javnost sve manje reaguje kada jedan te isti političar stalno udara u ista zvona. "Rasističke pozicije prelaze u stanje normalnosti, pa tako i političke pouke: izopštavanje, diskriminacija i pravljenje razlika među ljudima postaju društveno prihvatljivi".

Naredni korak: napadi

Rezultat toga može biti primena sila i nasilje, pojašnjava stručnjak za konflikte sa Univerziteta u Bilefeldu Andreas Cik. "Predrasude se potcenjuju mada one kod pojedinaca ili grupa mogu izazvati snažne talase mržnje. Mržnja navodi na nedela." Grupe i njihove pristalice stoga uzimaju stvari u svoje ruke smatrajući da za to imaju legitimaciju.

Desničarski populisti koriste rasističke izreke a posledica toga je pomeranje normi i kriterijuma. Analize u kojima Cik učestvuje pokazuju da je društvo sklono da se "zarazi" takvim tezama.

Ali kako se pomeraju granice izrecivog? Tu je u pravilu "prozorčić" sa aktuelnom političkom linijom. Sve što je van tog prozora shvata se kao radikalno, problematično, provokativno ili nezamislivo. Onaj ko zastupa neko od tih mišljenja, teško će naći nekoga ko to podržava.

Kako se menja društvo, tako se pomera i taj prozor. Tako je zahtev za ravnopravnost polova pre 100 godina bio nezamisliv i radikalan, a danas je legitiman i društveno prihvaćen.

Laži, dezinformacije i iskrivljavanja dovode do pomeranja tog prozora društveno prihvaćenih normi. Desničarski populisti aktivno i proračunato uvode raskid sa tabuom kako bi pripremali teren za svoje političke ciljeve. Pred izbore za Bundestag 2017. AfD je na jednom strateškom papiru pojasnio da mora "svesno i ciljano da bude politički nekorektna (…) i da ne treba da preza od pažljivo planiranih provokacija".

Suprotstaviti se rasizmu

Judit Raner daje savete strankama koje žele da učine nešto protiv rasističkog jezika. Ona kaže da rasističke izjave nikako ne treba ignorisati: "Ako pređete preko toga, onda time pomažete da problematične izjave postanu nešto normalno, čemu niko više ne protivreči."

Ona apeluje da se ne odustaje od društvenih standarda koji su upereni protiv rasizma. To se radi solidarisanjem sa napadnutima ili pohvalama ljudi koji se angažuju protiv rasizma. Sada mnogobrojne fondacije, organizacije i mediji nude savete i brošure pojedincima o tome kako se u svakodnevici boriti protiv rasizma.