Kako u Nemačkoj glasaju ljudi migrantskog porekla?

Kada za deset dana u Nemačkoj budu izbori za Bundestag, ka glasačkim kutijama zaputiće se i ljudi koje političari i stranke često zanemaruju: 7,4 miliona birača migrantskog porekla, s korenima iz Turske, Sirije, Rusije, pa i iz Srbije. Oni ukupno čine 12 odsto svih birača s pravom glasa.

Iako je to prilična brojka, toj grupi glasača retko ko se obraća direktno, primećuje sociološkinja Sabrina Majer. Ona trenutno radi na studiji o ljudima migrantskog porekla u Duizburgu, multikulturalnom gradu u Severnoj Rajni-Vestfaliji. Pomalo je, kaže, iznenađena zbog toga što se „kandidati na svojim plakatima retko direktno obraćaju migrantima“.

-pročitajte još: Deset miliona stanovnika bez prava glasa u Nemačkoj

To bi mogao da bude jedan od razloga za manji odziv na izbore među ljudima migrantskog porekla. Na poslednjim izborima 2017. iz te grupe glasalo je oko 20 odsto ljudi manje u odnosu na prosečnu izlaznost. „Ako to uporedimo s drugim zemljama, onda to i nije neobično“, kaže Sabrina Majer, „ali to je ujedno i razlog da se bolje sagleda zašto je to tako. Ako se neka grupa ne oseća pozvanom, onda ona i glasa ređe, pa se smanjuje i podsticaj strankama da se bave migranatima. To opet utiče da se izlazak na izbore sve više smanjuje.“

Kako motivisati migrante?

To je problem koji aktivista Ali Can veoma dobro poznaje. On je pokrenuo hešteg na Tviteru #MeTwo, koji bi trebalo da skrene pažnju na diskriminaciju. Can je rođen u Turskoj, kurdskog je porekla, a njegova porodica 1995. pobegla je u Nemačku. Can se sada bori za veću izlaznost na izbore među ljudima migrantskog porekla.

Pokrenuo je i aplikaciju za pomoć na više jezika: „U 21. veku glasanje bi trebalo da se odvija bez prepreka“, kaže Can za DW. Istovremeno, on kritikuje i migrantne, i smatra da bi i oni sami morali da budu aktivniji. „Nije se uspelo s tim da se ljudima migrantskog porekla da osećaj da i oni pripadaju Nemačkoj“. Oni bi, smatra „morali da se pridobiju i emocionalno“, jer „na kraju krajeva, svi želimo veću izlaznost na izborima“.

Malo podataka

Malo se zna o tome koje grupe migranata glasaju za koje stranke i zašto. Taj problem je i statističke prirode: u klasičnim izbornim analizama broj uzoraka obično je suviše mali za pouzdane zaključke. Bilo bi potrebno uraditi specijalno osmišljene studije, ali one koštaju mnogo, a često se bave u stvari samo najvećim migrantskim grupama.

Fondacija Konrad-Adenauer, bliska partiji CDU, sprovela je dve takve studije, 2015. i 2019. Fokus je bio na tri najveće migrantske grupe u Nemačkoj: turskoj (2,8 miliona), ruskoj (1,4) i poljskoj (2,2). U dve od te tri grupe, sudeći po rezultatima jedne od studija, rezultati su bili relativno konstantni. „Doseljenici iz Rusije najviše su glasali za demohrišćanske stranke CDU i CSU, a ljudi turskog porekla za Socijaldemokrate (SPD).“

Međutim, u poslednjih nek9oliko godina to se menja i uočljive je „visok stepen stranačko-političke mobilnosti“. Studije pokazuju da su mnogi birači ruskog porekla migrirali iz CDU/CSU ka Alternativi za Nemačku (AfD), a oni turskog porekla više nisu lojalni SPD-u i češće su glasali za CDU/CSU. Od glasača poljskog porekla najviše su profitirali Zeleni.

Odustajanje od starih mustri: dobar znak

Taj trend trebalo bi pozitivno oceniti kao „proces normalizacije“, smatraju istraživači Fondacije Konrad Adenauer. Generalno gledano, mobilnost birača se povećala. Sabrina Majer to objašnjava ovako: „Ljudi se sve manje vezuju za stranke, a odluke se mnogo više baziraju na temama koje privlače svakog birača ponaosob“.

Međutim, čini se da stranke to nisu uočile. „Ljudi migrantskog porekla predstavljaju značajan izborni potencijal za političke stranke“, ukazuju iz organizacije „Građani za Evropu“ (Citizens For Europe), ali samo „pod uslovom da prilagode svoju kadrovsku ponudu i programsku orijentaciju sve raznovrsnijem biračkom telu“.

Pogled na izborne programe pokazuje drugačiju sliku: „Za sve stranke, pitanja migracije prvenstveno se odnose na ’izbeglištvo’ i ’azil’“, ukazuju iz organizacije Integracijski medijski servis: „Migracija radne snage i mladih koji odlaze na školovanje i studiranje, retko kad je tema.“

Ljudi bez nemačkog pasoša

Pritom je jedna migrantska grupa potpuno izuzeta: oni koji nemaju pravo glasa zato što nisu državljani Nemačke. A njih inače ima isto toliko kao i migranata s nemačkim pasošem – 8,7 miliona. Među njima su i mnoge izbeglice, dakle ljudi koji su pobegli u Nemačku.

Ahmad Mobajed rođen je u Siriji, a u Nemačku je došao 2015. Danas kaže: „Frustrirajuće je ne glasati, nemati pravo da se odluči čak ni o temama koje me se kao izbeglicu direktno tiču“, kaže Mobajed za DW.

Nemačka nije izuzetak po tom pitanju, postoji samo nekoliko država u kojima pravo glasa nije povezano s državljanstvom. Ipak, nekoliko građanskih inicijativa zalaže se da se to i u Nemačkoj preispitiva.

Sve više Sirijaca će gledati da dobije nemačko državljanstvo, kaže Mobajed, a onda će moći i na izbore. Ali, on ne veruje „da se neko trudi da shvati šta Sirijcima treba i šta oni žele na izborima“. Bilo kakva vrsta priznavanja prava tih ljudi da budu saslušani i da aktivno učestvuju u donošenju odluka bila bi od velike koristi. „Zato što biti izopšten boli i može da na negativan način odvrati tu neku osobu od politike“, kaže Mobajed.

Tome bi možda mogli da se suprotstave političari migrantskog porijekla, ali oni su u Bundestagu još uvek retki: od 709 poslanika u dosadašnjem sazivu, samo 58 je migrantskog porekla.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.