Kako uništiti hemijski arsenal Sirije?

Hemijsko oružje jedno je od najokrutnijih. U granatama ili raketama ispaljeno, u bombama bačeno ili avionima raspršeno, ono ubija mučno, ostavlja trajne posledice na ljude koji su došli u kontakt s njim i može dugoročno da kontaminira oblasti.

Mnoge vojne strategije koje uključuju korišćenje hemijskog arsenala polaze od što većeg broja povređenih ili kontaminacije određenih oblasti. Tako zdravstveni sistem protivnika postaje preopterećen, a njegovo oružje beskorisno. Istovremeno, cilj je i da se prekinu putevi snabdevanja.

Iskustva Prvog svetskog rata, u kome su pre svega korišćeni hlor i iperit, dovela su 1925. do međunarodnog sporazuma. Ženevskim protokolom zabranjeno je korišćenje hemijskog oružja, ali nije bilo regulisano njegovo istraživanje, proizvodnja i skladištenje. Tek nakon Hladnog rata učinjen je sledeći korak. Od 1993. Konvencijom UN zabranjuje se i posedovanje hemijskog oružja. Sporazum je potpisalo 189 država.

Uništene desetine hiljada tona hemijskog oružja

Prema informacijama Organizacije za zabranu hemijskog oružja (OPCW) sve ukupno širom sveta bilo je 71.196 tona bojnog otrova i 8,67 miliona komada hemijskog oružja (municije). Od 90-ih godina bojni otrovi i municija se uništavaju - između ostalog i primenom nemačkog stručnog znanja.

U Munsteru u Donjoj Saksoniji, državno preduzeće GEKA uništava municiju korišćenu tokom dva svetska rata sa bojnim otrovima. Firma Ajzenman iz Beblingena u Baden-Virtembergu gradila je postrojenja u Rusiji, Albaniji i Japanu za uništavanje različitih otrovnih hemijskih supstanci. Menadžer u preduzeću Ajzenman, Uve Nojman, za DW kaže da je njegovo preduzeće steklo mnogobrojna iskustva. Pored ostalog sa uništavanjem otrova, koji sadrže hlor i arsen, ali i sa nervnim otrovima kao što je sarin ili VX.

Bojni otrovi se, najjednostavnije rečeno, uništavaju sagorevanjem, kaže Nojman. "Imamo peć sa temperaturom sagorevanja od 1.200 stepeni Celzijusa. Bojni otrovi u njemu termički oksidiraju. Time je bojni otrov uništen.“ Posle toga ostaje samo još dimni gas, koji sadrži štetne materije. Različitim procesima se taj otpadni gas prečišćava.

Različita postrojenja za različite bojne otrove

Postrojenja se razlikuju prema konstrukciji dela za prečišćavanje otpadnog gasa. Nervni otrov kao što je sarin pri visokim temperaturama različito reaguje od na primer iperita. Ali sagorevanje je tek poslednji korak u procesu uništavanja bojnih otrova. Najpre mora da se razdvoji supstanca od municije, kaže stručnjak za hemijsko oružje Ralf Trap. "Moramo da otvorimo granate i bombe i da izvadimo bojni otrov. Tek onda on može da se ubaci u postrojenje za uništavanje hemijskih supstanci." I taj deo procesa je opasan, zahteva specijalne tehnike i vreme.

Takođe je moguće da hemijsko oružje najpre postane beskorisno za vojsku. Jedini uslov je da su otrovi odvojeni od municije, pojašnjava Trap. "Hemijskim sredstvima moguće je izvesti prvu detoksikaciju. Tada imamo mešavinu koja je i dalje otrovna, ali neupotrebljiva u ratne svrhe. Na kraju bi se supstanca potpuno uništila."

Uve Nojman se ipak zalaže za direktno uništavanje sagorevanjem. Tako se proces može brže završiti - što je posebno važno u slučaju Sirije. Prema svim izveštajima hemijski arsenal uskladišten je na više mesta, što govori protiv jednog postrojenja, kaže Nojman. "Smatram da bi trebalo da razmislimo o više decentralizovanih postrojenja. Time bismo minimalizovali transportne puteve i rizik transporta."

Uništavanje u naredne dve godine

U osnovi Nojman smatra da je u Siriji moguće uništiti hemijsko oružje. "Ako prihvatimo 1.000 tona, predviđam da bismo nakon podizanja postrojenja mogli da uništimo otrove u roku od godinu dana. Izgradnja malih decentralizovanih postrojenja, pod uslovom da nema problema sa infrastrukturom i da svuda imamo zeleno svetlo, verovatno bi zahtevala još jednu godinu."

Da li će Sirija zaista uništiti svoj hemijski arsenal, još uvek je otvoreno pitanje.

Autor: Aleksander Drešel / Ivana Ivanović
Redakcija: Jakov Leon