Kako zaobići Mađarsku?

Prve izbeglice stigle su u Hrvatsku. Špigel-onlajn prenosi izveštaje medija iz regiona prema kojima su u ranim jutarnjih satima u pogranični gradić Šid u Srbiji stigli prvi autobusi s izbeglicama koje su se preko Makedonije prebacile u Srbiju, kao i vesti novinske agencije „Rojters“ prema kojima već „desetine ljudi pešice pokušavaju da preko žitnih polja pređu poslednji deo puta do granice“.

Berlinski Tagescajtung razmatra mogućnosti i drugih alternativnih ruta, kao i ulogu Slovenije: „Slovenija sa svojih dva miliona stanovnika ima pripremljenih 600 regularnih mesta za potražioce azila, a ta zemlja se priprema na dolazak većeg broja izbeglica. Smatra se da će prihvatni centri u Gradu i Lendavi, uz granicu s Austrijom i Mađarskom, najverovatnije biti prve stanice za migrante koji se očekuju u Sloveniji. Osim toga, nadležna 'Operativna grupa', koju je formiralo slovenačko Ministarstvo unutrašnjih poslova, računa da bi još 2.000 ljudi moglo da bude smešteno u četiri dodatna prihvatna centra, a još 3.000 kreveta kratkoročno bi moglo da bude postavljeno u šatore. Eventualno pooštravanje kontrola ili čak zatvaranje granica prema Mađarskoj i Hrvatskoj, trenutno se u Sloveniji ne razmatra. Prema anketama, velika većina slovenačkih građana smatra da bi trebalo prihvatiti izbeglice i eventualno ih podržati u nameri da putuju dalje“, piše Tagescajtung.

List ukazuje i na mogućnost otvaranja treće izbegličke rute iz Makedonije, prema albanskoj, crnogorskoj i hrvatskoj obali, odakle bi izbeglice mogle da pokušaju da se trajektima, brodovima ili čamcima krijumčara prebace u Italiju. Hrvatska za takav talas izbeglica nije pripremljena, a Albanija, Bosna i Crna Gora još i manje“, zaključuje berlinski list.

„Zlokobno hrvatsko sveštenstvo“

Noje cirher cajtung bavi se hrvatskim klerom: „Napredni svet raduje se otvorenosti pape Franje“, konstatuje švajcarski list na početku svog komentara pod naslovom „Zlokobno hrvatsko sveštenstvo“ – ali odmah dodaje: „Međutim, plašt Crkve je širok, i u njegovim naborima se krije još poneki neprovetreni ćošak.“ U jednom takvom, smatra komentator, sedi monsinjor Želimir Puljić, zadarski nadbiskup i predsednik Hrvatske biskupske konferencije. „Crkva u Hrvatskoj u svojoj novijoj istoriji nije baš previše držala do univerzalizma katoličanstva koji obuhvata sve narode“, ocenjuje se u tekstu i ukazuje da su mnogi njeni predstavnici aktivno podržavali „ustašku državu koja je od 1941. do 1945. pogubila stotine hiljada ljudi – Srba, Jevreja, Roma i hrvatskih protivnika režima“.

U tekstu se podseća da su „hrvatski fašisti“ koristili pozdrav 'Za dom spremni' te da on ima „isti simbolički efekat kao 'Zig hajl' nemačkih nacista". Švajcarski list ocenjuje da taj pozdrav, otkad ga je 2013. „isprobao“ Josip Šimunić nakon utakmice hrvatske fudbalske reprezentacije protiv Islanda, u Hrvatskoj postaje sve popularniji, „i to ne samo među huliganima“. Dalje se ukazuje kako monsinjor Puljić sada želi da komisija stručnjaka ispita da li bi taj pozdrav trebalo da postane zvanični pozdrav hrvatske vojske. „On lično“, piše Noje cirher cajtung, „nema još konačno mišljenje o tome, ali veruje da bi to važno pitanje trebalo ispitati i predočiti hrvatskom narodu.“ Puljića, kako se navodi u tekstu, podržavaju dvojica njegovih kolega, zagrebački i sisački biskupi. „Klerikalni probni balon trebalo bi da pokaže koliko oštro duva desni vetar u Hrvatskoj“, smatra komentator. List citira i Žarka Puhovskog, profesora političke filozofije iz Zagreba, koji je mišljenja da ti biskupi „žive van vremena i prostora“. „Ali oni su, zaključuje se u komentaru švajcarskog lista, ipak deo hrvatske današnjice.