Kako što duže ostati na vlasti?

Ilham Alijev je već tri puta pobeđivao na izborima za predsednika Azerbejdžana. Ni prvi put – kada je 2003. tako reći nasledio fotelju od svog oca Gejdara – ni na poslednjim izborima 2013. nije imao ozbiljne konkurente. Ubuduće će još ređe morati da se kandiduje – jer su tako glasali građani na referendumu održanom u ponedeljak (26. septembra).

Nova pravila predviđaju produženje predsedničkog mandata sa pet na sedam godina. I starosna granica za predsednika se briše. Do sada su mogle da se kandiduju samo osobe starije od 35 godina. Neki posmatrači smatraju da je Alijev tako omogućio svojoj deci da se kandiduju. 2009, Alijev je, takođe referendumom, poništio odredbu prema kojoj predsednik države ne sme biti na funkciji duže od dva mandata.

Uzor SAD i postsovjetska realnost

Aezerbejdžan je jedina prezidijalna dinastija u postsovjetskom prostoru. Sadašnja reforma ustava odražava specifičan trend u zemljama Zajednice nezavisnih država: mandati su sve duži. Posle raspada Sovjetskog Saveza 1991, mnoge nove države su donele ustave po uzoru na američki ustav. Mandat predsednika, koji traje četiri ili pet godina, mogao je da se ponovi samo jednom.

No, mnogi šefovi država su našli mogućnost da zaobiđu, ili promene, tu normu. Pri tome su koristili različite metode. Često su donošenje novog ustava koristili kao mogućnost da vreme trajanja mandata počnu da računaju ispočetka. Ali, cilj je uvek isti: doživotna vladavina.

Dinastije centralne Azije

Poznat primer za to je bio predsednik Uzbekistana Islam Karimov, koji je početkom septembra umro u 78. godini. Karimov je u toj centralnoazijskoj republici bio na vlasti od kraja 80-ih godina, kada je izabran za njenog prvog predsednika, a na vlasti je ostao 25 godina. 1995. godine je referendumom produžio svoj mandat do 2000.  godine. 2002. je usledio drugi referendum, kojim je mandat produžen sa pet na sedam godina. Pri tome prema ustavu Karimov nije smeo da bude predsednik više od dvaput, ali to pravilo je jednostavno – ignorisano.

Karimov je zapravo „prepisao" tu metodu od Saparmurata Nijazova. Predsednik Turkmenistana, poznat po ekstremnom kultu ličnosti, obezbedio je sebi doživotni mandat i nazvao se turkmenbaši – Vođa svih Turkmena. Petnaestogodišnja vladavina Nijazova okončana je njegovom smrću 2006.

U Centralnoj Aziji je i do sada najstariji po dužnosti šef države u ZND: Nursultan Nazarbajev. Kao i Karimov, on je na vlasti od sovjetskih vremena. Iste godine kada i Karimov, 1995, i Nazarbajev je referendumom produžio svoj mandat do 2000. godine. I u Kazahstanu ustav predviđa samo dva mandata za predsednika. No, zbog Nazarbajeva je napravljen izuzetak: ovaj 76-godišnjak sme da bude izabran neograničeno mnogo puta – kao osnivač države.

Poseban put Rusije

To smeju i dvojica predsednika iz ZND koja su na funkciji od 1994: predsednik Belorusije Aleksander Lukašenko i njegov tadžikistanski kolega Emomali Rahmon. Obojica važe kao autoritarni vladari, obojica su menjali ustav na referendumima. Rahmon je 2013. ponovo izabran na sedam godina. Lukašenko je je 2015. pobedio peti put na izborima i dobio novi mandat od pet godina.

Rusija ide svojim putem. 2008, posle dva četvorogodišnja mandata, predsednik Putin je napustio Kremlj. Nije prekršio ustav. No, 2012. se vratio – posle pauze provedene na funkciji premijera – ali ovaj put na duže vreme. Još za vreme mandata njegovog prethodnika Dmitrija Medvedeva, parlament je produžio predsednički mandat na šest godina. Ako 2018. bude izabran na daljih šest godina, na najvišoj funkciji će provesti gotovo isto toliko vremena kao i sadašnji vladari u Centralnoj Aziji.

Izuzetak: Ukrajina

Ali, može i drukčije. U mali broj zemalja u kojima predsednici nisu vladali duže od dva mandata spada – Ukrajina. Na vlasti je najduže bio drugi ukrajinski predsednik Leonid Kučma: od 1994. do 2004. On je, baš kao i kolege iz centralne Azije, hteo da menja ustav i obezbedi sebi duži ostanak na vlasti, ali na kraju to ipak nije smeo da učini.

Izuzetke nalazimo i u malim republikama kao što su Moldavija, Gruzija, Jermenija ili Kirgizija. Tu su predsednici ili pobunama oterani s vlasti – ili je reč o parlamentarnim demokratijama u kojima je moć šefa države ograničena.