Kako žive bivši špijuni?
15. septembar 2019.
Američka televizijska mreža CNN i list Njujork tajms su pre nekoliko dana izvestili da je jedan bivši službenik Kremlja, koji je godinama radio kao agent CIA, još pre dve godine povučen iz Moskve. Nije još sasvim jasno zašto je povučen: zbog, kako se špekulisalo, straha da bi Tramp svojim nehajnim odnosom prema poverljivim informacijama mogao da ga otkrije? Ili je postojala bojazan da bude otkriven i bez Trampa?
Sve upućuje da je američki čovek u Kremlju bio Oleg Smolenkov koji je radio za spoljnopolitičkog savetnika predsednika Vladimira Putina. Ako je on bio agent CIA, onda njegov život posle povlačenja iz Moskve može da čudi. Naime, Smolenkov se uopšte nije skrivao već je normalno živeo u SAD.
Tamo je dospeo preko crnogorskog Tivta gde je tobože otišao na odmor sa porodicom u junu 2017. godine. Crnogorske službe su navodno znale da će Amerikanci izvući Smolenkova iz zemlje jednom jahtom.
„Živeli su povučeno“, citira Njujork tajms jednog komšiju iz mestašca nedaleko od Vašingtona. Čini se da su Smolenkov i njegova žena nekretnine kupovali koristivši svoja prava imena. Ali medijsko interesovanje je očito u jednom trenutku postalo prejako: susedi su ispričali da je Smolenkov, nakon što su im na vrata počeli da zvone novinari, sa suprugom brzo napustio kuću.
„Zaštita od ubistva“
Kris Kosta, direktor Međunarodnog muzeja špijunaže u Vašingtonu, pažljivo je pratio celu priču. Kosta je također bivši agent s trodecenijskim iskustvom. U poslednje vrijeme je bio na jednoj vodećoj funkciji u nacionalnom Savetu za bezbednost i bio je angažovan kao specijalni savetnik Donalda Trampa.
Kosta za DW kaže da su neki detalji iz priče o Smolenkovu nejasni. „Nemam informacija iz prve ruke, ali imam iskustva u takvim stvarima“, kaže on. Njega čudi što je navodni agent CIA tako otvoreno kupio kuću. „Američka vlada bi se potrudila zaštititi agente od ubistva ili nečeg sličnog.“
Kad su prvi novinari stigli do Smolenkove kuće, prišli su im nepoznati muškarci u SUV, koji su se predstavili kao prijatelji vlasnika kuće. Možda su Amerikanci hteli da privuku plaćene ubice pa da ih uhapse? „To je malo verovatno“, kaže Kosta.
Uopšte, Kosta nije baš uveren u istinitost priče o navodnom vrhunskom špijunu iz Kremlja. Američki državni sekretar Majk Pompeo je rekao da je većina navoda u izveštajima koje je pročitao netačna.
Koliko može biti siguran jedan američki agent nakon što je otkriven i povučen u SAD? Da li je Moskva ikada pokušala da ubije nekog „izdajnika“ na američkoj teritoriji? „Dobro pitanje“, kaže Kosta i odgovara da mu je bivši general KGB Oleg Kalugin, koji je emigrirao u SAD, a Rusija ga osudila u odsustvu, ispričao da „ni sovjetske niti ruske tajne službe to nikada nisu pokušale na teritoriji Sjedinjenih Država“. Agenti povučeni iz Rusije se, zaključuje, u Americi mogu osećati sigurno.
Nijedna druga država, priča nam Kosta prema onome što je čuo od Kalugina, ne može se smatrati sigurnom. Čak je i u Velikoj Britaniji prošle godine izvršen napad na rusko-britanskog dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegovu kćer. To, naravno, ukazuje Kosta, ne znači da Rusi ubuduće ne bi slično mogli da izvedu u SAD.
Život posle
Šta rade agenti nakon što budu povučeni iz Rusije? Direktor muzeja u Vašingtonu kaže da uobičajena karijera izgleda jednostavno: „Preselite se u SAD ili Veliku Britaniju, a zatim nastavite da savetujete obaveštajne agencije.“
Koliko često agent koji je otkriven dobije novo ime ili identitet? Kosta izbegava da odgovori direktno. „Ne mogu reći koliko je ljudi dobilo nova imena i identitete, ali poznavao sam one koji su vodili relativno normalan život, samo ne pod pravim imenom.“
Spada li u luksuz u svakodnevicu bivših špijuna? „To se ne može reći“, kaže Kosta. Pre nekoliko godina je kod kuće organizovao sastanak s bivšim agentima. „Deluje mi da to nije život u luksuzu i glamuru.“ Naravno da većina bivših agenata, objašnjava, danas živi bolje u SAD, jer su mnogi pobegli od totalitarnih vlada. Ali novi život ih uvek stavlja pred nove izazove što je naporno i teško, kaže.
Ne postoje samo usponi, već i padovi. Tipična priča za Kostu je ona o Kimu Filbiju koji je bio visoki funkcioner britanske obaveštajne službe i sredinom prošlog veka radio za Moskvu, a kasnije pobegao u Sovjetski Savez, gdje je do kraja živeo vrlo usamljeno. „Njegov život koji tematizujemo i u našem muzeju imao je uobičajeni okvir: puno je pio i nikad se nije osećao prihvaćenim.“
Priča Olega Penkovskog je još gora. „Bio je oficir sovjetske vojne tajne službe i takoreći špijun džona Kenedija.“ Depeše Penkovskog dolazile su direktno na sto američkog predsednika. „To je omogućilo SAD da donese ispravne odluke u kubanskoj krizi“, objašnjava Kosta.
„U idealnom svetu bi Penkovski primetio da je pod prismotrom ruske kontrabaveštajne službe. Ali, on to nije primetio.“ Pukovnik Penkovski je 1963. godine osuđen na smrt nakon što je sve priznao.