Još su sveža sećanja na 20. januar 2021. kada je Kamala Haris ispred Kapitola u Vašingtonu svečano položila zakletvu. Centralni događaj je naravno bilo polaganje zakletve novog predsednika SAD Džozefa Bajdena. Ali on je samo još jedan u nizu starijih belih muškaraca koji su preuzeli važnu poziciju – a kada je Kamala Haris stavila ruku na Bibliju i sa smeškom na licu izrekla tekst zakletve, mnogi su osećali da svedoče jednom istorijskom događaja. Prva žena, i to prva žena s afro-američkim i azijsko-američkim korenima, na funkciji potpredsednice SAD!
Godinu dana kasnije, otrežnjenje je sveprisutno: u jednom istraživanju javnog mnjenja onlajn-servisa „Real Clear Politics“ radom potpredsednice zadovoljno je samo 40 odsto, a radom predsednika samo dva odsto više ispitanih građana. Potpredsednica Haris medijski je zablistala krajem novembra kada je prošetala jednim božićnim vašarom u Vašingtonu. Ali kad je politika u pitanju, od potpredsednice se nije mnogo čulo još od kraja januara prošle godine.
Haris se nije oslobodila okvira svoje funkcije
Ako želimo da bude pošteni, moramo da kažemo da je funkcija potpredsednika, tj. potpredsednice SAD jedna veoma nezahvalna funkcija. Malo je osoba koje su u isto vreme toliko blizu i toliko daleko od poluga moći.
„Ja idem na sahrane i obilazim zemljotresom pogođena područja“ – tako je ironično opisao svoj mandat Nelson Rokefeler, koji je pod predsednikom Džeraldom Fordom od 1974. do 1977. obavljao nezahvalnu funkciju potpredsednika. Bendžamin Frenklin je čak predložio da se ova funkcija nazove „Njegova suvišna ekscelencija“. Potpredsednik ili potpredsednica u SAD nisu na čelu nijednog ministarstva, a na kraju uvek poslednju reč ima predsednik.
Ali od Kamale Haris se ipak očekivalo više, i to ne samo zato što je nakon silnih belih muškaraca ona prva na tom položaju. Pre nego što je 2019. ušla u trku za mesto kandidatkinje Demokrata za potpredsednicu, Haris se na položaju glavne tužiteljke Kalifornije (nešto između državnog tužioca i i ministra pravde) zalagala za pooštravanje zakona o nošenju oružja. Kasnije se u Senatu istakla kao jedna od najvatrenijih protivnica politike Donalda Trampa, posebno njegovih strogih pravila za useljenike. Mnogi su pomislili da bi bilo dobro imati takvu potpredsednicu.
Ali nijednom od tih tema Haris nije uspela da se profiliše na svojoj funkciji. Pamti se jedino put u Meksiko i Gvatemalu – na kraju krajeva migrantska politika i jeste deo njenih obveza. Nakon tih putovanja povećan je broj dozvoljenih radnih viza za te zemlje.
Ono što je javnosti ostalo u sećanju jeste njena poruka stanovnicima Gvatemale koji nameravaju da se isele u SAD: „Ne dolazite!“ Mnogi su se zapitali gde je ona osoba koja se zalagala za slabije.
Koje vrednosti uopšte zastupa potpredsednica?
Pritom i osobe na položajima koje nemaju toliku direktnu moć mogu mnogo toga da pomere sa mesta. Na primer, bivša prva dama SAD Mišel Obama, koja je recimo zdrav način života i borbu protiv suvišne težine smestila stavila u centar svog veoma aktivnog političkog delovanja. Mišel Obama se svim silama borila za pravo na zdravo odrastanje.
I prethodnik Kamale Haris, Majk Pens obavljao je za predsednika važnu ulogu osobe koja se svojim krajnjim konzervatizmom obraća onima koji su bili nezadovoljni ne preterano hrišćanskim stilom život predsednika Trampa. Uprkos upitnim svetonazorima, Pens je ipak odigrao svoju ulogu, pa je i pobornicima i protivnicima bilo jasno za šta se zalagao.
To se za Kamalu Haris baš i ne može reći. Koje su teme za koje ona izgara? Na koji način predstavlja milione onih koji su toliko nade polagali u njenu funkciju? Ništa od toga nije jasno. Potpredsednica je gotovo nevidljiva, gotovo da je nema. Za ženu koju su mnogi videli i kao kandidatkinju za prvu predsednicu SAD, to je veliki problem.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.