Kamate u svakom slučaju ostaju niske
6. septembar 2017.
Finansijska tržišta očekuju prve konkretne naznake zaokreta: „Na jesen“ – kako je to još u julu najavio predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi – znaće se da li će ECB i kada da smanji mesečnu svotu od 60 milijardi evra, koju centralna banka izdvaja za kupovinu obveznica. I sigurno da će se mnogi razočarati ako Dragi četvrtak 7. septembar bude računao kao „leto“, a ne već kao „jesen“.
Evropska centralna banka se, naime, polako približava gornjoj granici količine obveznica koju želi da kupi, granici koju je sama definisala. Ona želi da kupi maksimalno 33 odsto obveznica emitenata, i nikako preko toga. Tu granicu će ECB, kada je reč o obveznicama Nemačke, da dosegne u leto 2018, a šest meseci kasnije i kada je reč o obveznicama iz Francuske, Italije i Španije. Tada bi Evropska centralna banka u svom bilansu imala više kamatnih rizika, odnosno opasnosti da se neke investicije iz njeniog sopstvenog portfelja pretvore u – totalni gubitak.
Konjunkturni oporavak
Još jedna stvar upućuje na to da bi ubuduće mogla da se vodi nešto manje ekspanzivna monetarna politika – konjukturni opravak. To je nešto što mnogi Evropljani već i sami osećaju. Savetu ECB će u četvrtak (7.9.) biti predstavljene najnovije analize stručnjaka Evropske centralne banke. Pre donošenja odluke, Dragi je želeo da sačeka upravo te analize. Na zadnjoj sednici, članovi Saveta su, sudeći prema zapisniku, zaključili da je ekonomski razvoj u evrozoni „sve više samoodrživ i na taj način manje vezan uz trenutni stepen prilagođavanja monetarne politike“.
Mihael Šubert, monetarni analitičar nemačke Komercbanke, zato očekuje da će Dragi „verovatno prvi put da nagovesti da će Centralna banka 2018. da kupi manje obveznica nego do sada“.
Problem jakog evra
Ima naravno i kontra-argumenata. Zar ECB ne bi mogla jednostavno da pomeri granice oko kupovine obveznica? I čak ako privreda u evrozoni u ovoj godini zaista bude porasla za dva odsto, da li će s njom da poraste i stopa inflacije? Poslednji put, u avgustu, ona je porasla sa 1,3 na 1,5 procenata. Ali samo zbog cena energije. Stopa inflacije bez energije i hrane, ostala je na nivou od 1,2 odsto. Evro – koji je u zadnje vreme porastao – mogao bi da pojeftini uvoz energije, a time i da doprinese padu stope inflacije. Evropska centralna banka to ne želi, njen cilj je: inflacija od oko dva odsto.
Jaki evro je, dakle, suzio manevarski prostor ECB. Sebastijan Zahs iz banke Mecler napominje da su niske kamate južnoevropskim zemljama još uvek potrebne – kao „oslonac“. Robert Grajl, glavni strateg privatne bankarske kuće Merk Fink, taj aspekt formuliše u političkom kontekstu: „Evropska centralna banka verovatno neće odaslati previše restriktivne signale, i to ne samo zbog predstojećih izbora u Italiji.“
Štediše izvukle deblji kraj
To očekuje i Rajnhard Kluze, glavni ekonomista UBS: da će Evropska centralna banka pokušati nekako da prebrodi četvrtak, a da pritom ne najavi sprovođenje nove politike. A onda, 26. oktobra, na sledećem zasjedanju, da najavi da će ubuduće, od 2018, mesečna kupovina obveznica da padne na 40 milijardi evra. I da ostavi otvorenim do kad će to da radi.
Za štediše to znači da će kamatne stope još dugo vremena ostati – niske.