Kamere Huaveja u Beogradu – šta o tome zna nemačka vlada?
4. mart 2020.
Nemački Liberali – Stranka slobodnih demokrata (FDP) – sredinom januara postavili su čitav niz pitanja nemačkoj vladi o saradnji Srbije sa kineskom firmom Huavej, odnosno o tome da li će korišćenje nadzornih sistema te firme u Beogradu značiti povredu prava građana na informaciono samoodređenje. Reč je o sistemima kamera koje su postavljene na javnim mestima i koje imaju sposobnost automatskog prepoznavanja lica i registarskih tablica.
FDP pritom napominje da kineski telekomunikacioni koncern Huavej, pod imenom „Sigurna gradska rešenja“, nudi „složene sisteme nadzora u više od 50 gradova širom sveta, uključujući i Evropu“. Naglašava se da je posebno obiman sistem instaliran u glavnom gradu zemlje-kandidata za članstvo u EU, Srbiji. „Po završetku, samo u Beogradu će biti postavljeno oko 1.000 kamera na 800 lokacija“.
U skladu sa pravom EU?
Kako je Srbija, prema saznanjima nemačke vlade, pripremljena da ispuni pravne tekovine (acquis communautaire) EU kada je reč o zaštiti podataka o ličnosti? – Prvo je u nizu pitanja koje je Stranka slobodnih demokrata (FDP, liberali) postavila vladi.
Poslanici FDP pritom podsećaju da Srbija, kao zemlja koja želi u EU, „mora da usvoji i pravne tekovine EU, a to uključuje i sve sekundarne zakone u vezi sa zaštitom podataka i pravom na informaciono samoodređenje, poput Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Pravo na informaciono samoodređenje je osnovno evropsko pravo koje je sadržano u članu 8 Povelje o osnovnim pravima EU“.
Odgovor na prvo pitanje Liberala je glasio da se srpski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti oslanja na odgovarajuće odredbe EU.
Pitanje br. 2 glasilo je: Kakve zaključke nemačka vlada izvlači iz postupanja srpskog pravosuđa u slučajevima u kojima su lični podaci zloupotrebljeni ili su prekršeni zakoni koji bi trebalo da štite pravo na informaciono samoodređenje?
U odgovoru na to pitanje vlada napominje da u Srbiji takve stvari nadzire poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, te da predstavnici njegove kancelarije prenose da se sudski postupci često obustavljaju zbog zastarevanja slučajeva. Navodi se i da se presude kreću između opomena i srazmerno malih novčanih kazni, kao i da je osam tužbi koje je poverenik podneo nadležnom sudu 2017. i 2018. godine – odbačeno.
Huavej – prepreka za pristup EU?
Prema odgovorima na dalja pitanja koja se tiču načina na koji je zaštita podataka o ličnosti tematizovana u pregovorima EU i Srbije, pitanja informacionog samoodređenja se rešavaju u okviru pregovaračkog poglavlja broj 23 (zakonodavna vlast i osnovna prava).
Na pitanje: da li nemačka vlada vidi opasnost da bi korišćenje nadzornim sistema Huaveja moglo da bude prepreka za pristup Srbije EU, vlada je odgovorila da se Srbija obavezala na sprovođenje zajedničkih pravnih tekovina EU – i da se to stalno proverava.
U daljim odgovorima vlada napominje da „sa srpskom vladom redovno vodi razgovore u kojima se radi o pravnoj državi i ličnim slobodama. Kada je reč o „opasnosti od zloupotrebe podataka prikupljenih nadzornim sistemom“, vlada prenosi da joj je „poznata zabrinutost nevladinih organizacija da bi video-nadzor u javnom prostoru mogao biti korišćen za nadzor demonstracija ili pojedinih građana.
„Srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova je u septembru 2019, izdalo zakonski propisanu procenu posledica video-nadzora po zaštitu podataka o ličnosti, koju je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti okarakterisao kao „nedovoljnu“. „Vlada ne raspolaže sopstvenim saznanjima o tome“.
-pročitajte još: Više kamera – manje slobode
Odgovor klasifikovan oznakom „poverljivo“
Kada je reč o kritici na račun kineske vlade zbog „mogućnosti da dospe u posed informacija koje je prikupio Huavejev nadzorni sistem“, vlada odgovara:
„Vladi je poznato da kineski Zakon o tajnim službama obavezuje kineska preduzeća i građane da u zemlji i inostranstvu sarađuju sa kineskim bezbednosnim organima. Van toga, vlada nema neka druga konkretna saznanja“. Vladi isto tako nisu poznati slučajevi da je zaista bilo takvih zloupotreba.
Na osetljivo pitanje: „kakva saznanja vlada ima o tome kako će srpsko ministarstvo unutrašnjih poslova koristiti nadzorne sisteme Huaveja?“ vlada prenosi da je taj odgovor klasifikovan oznakom „poverljivo“, a da jedino što može da se kaže jeste da bi „sistem trebalo da prema javnim izjavama srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova poveća bezbednost građana i bude upotrebljen u svrhe prikupljanja dokaza i krivičnog gonjenja“.
Huavej i u drugim zemljama Balkana?
Poslednja pitanja FDP se tiču eventualnih saznanja nemačke vlade o tome da li Huavej ili neka druga kineska firma nameravaju da instaliraju slične sisteme u drugim zemljama Zapadnog Balkana? Vlada prenosi da joj je poznato da je vlada Bosne i Hercegovine sa Kinom potpisala odgovarajuću izjavu o namerama, te da je Sarajevo sklopilo sporazum sa Huavejem o „primeni tehnologija u lokalnoj upravi i razvoju rešenja zvanih ’pametni gradovi’.“ Nemačkoj vladi, međutim, nije poznato da se planira instalacija Huavejevih sistema za nadzor na javnim mestima.
Pitanja o određenoj temi poslanici u Bundestagu mogu da postavljaju vladi Nemačke, a ona je dužna da na njih odgovori u primerenom roku. Takva vrsta pitanja nekog poslaničkog kluba predstavljaju instrument opozicije koji služi za kontrolu rada vlade. Vlada je obavezna da odgovori na osnovu raspoloživih informacija, ali ne i da sprovodi dodatna istraživanja kako bi našla odgovor na neko pitanje.