Kancelar na putu: Posle Kijeva – Moskva

Bio je kristalan zimski dan u Kijevu, duvački orkestar je vežbao nemačku himnu, jedan vojnik protezao noge u sovjetskom paradnom koraku koji ukrajinska vojska izvodi samo u posebnim prilikama. No sve to je uzalud uparađeno pred Spomenikom neznanom vojniku – nemački kancelar Olaf Šolc trebalo je tu da položi venac, ali nije stigao, jer je zakasnio u putu.

Hitro je promenjen protokol posete, venci će morati da pričekaju. Šolc je sa aerodroma direktno otišao u Marijansku palatu, gde je sedište ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. A tek tamo se vremenski raspored poremetio. Bilo je predviđeno da Zelenski i Šolc pričaju sat vremena, a potrajalo je skoro triput duže.

Imalo je o čemu i da se priča. Američke tajne službe upozoravaju da Rusija samo što nije napala. Nakon SAD, i druge zapadne države, uključujući i Nemačku, pozvale su svoje građane da napuste Ukrajinu.

Predsednik Zelenski za to nije imao razumevanja. Kaže, svoju porodicu nije poslao van zemlje. „Moja porodica je sa mnom, uvek uz Ukrajinu“, rekao je na konferenciji za novinare nakon razgovora s gostom.

Pare da, oružje ne

Kancelar Šolc govorio je o „veoma ozbiljnim vremenima“ i preneo da je Nemačka na strani Ukrajine. „Nijedna zemlja sveta nije u prethodnih osam godina tako snažno finansijski podržavala Ukrajinu kao Nemačka“, naglasio je Šolc. „S više od dve milijarde dolara načinili smo ukrajinsku privredu otpornijom i nezavisnijom na strane uticaje.“

Šolc je u Kijev doneo najavu nove privredne pomoći od trista miliona evra, ali je ostao pri odbijanju da isporuči oružje, te nije ni pomenuo rusko-nemački gasovod Severni tok 2. „Za Saveznu vladu je jasno da bi nova vojna agresija protiv Ukrajine imala teške političke, ekonomske i geostrateške posledice po Rusiju. To ću naglasiti i u Moskvi.“

Zelenskom to nije bilo dovoljno. Kaže, jačanje odbrambenih kapaciteta Ukrajine je dobit za celu Evropu, jer se radi o bezbednosnoj arhitekturi kontinenta. „Veoma nam je važno da možemo da nabavimo vojnu tehniku i vrste naoružanja uobičajene u NATO“, rekao je predsednik Ukrajine.

Zbog odbijanja da isporuči oružje, ugled Nemačke u Ukrajini poslednjih sedmica dosta je opao. Stvorio se utisak da Nemačka nije pouzdani saveznik.

„Severni tok 2 vidimo kao pretnju i geopolitičko oružje“, rekao je Zelenski, dok je Šolc slušao, ne odajući mimikom šta o tome misli.

Nasuprot tome, Zelenski se vidno uzvrteo dok je Šolc govorio o Donbasu koji je pod kontrolom proruskih sepatatista. Budućnost tog regiona utanačena je sporazumom iz Minska koji Ukrajina odbija da sprovede. „Predsednik mi je u razgovoru još jednom potvrdio da će predočiti predloge zakona o posebnom statusu, promeni Ustava i izbornom pravu za dalje razgovore u formatu iz Minska“, rekao je Šolc. Zelenski je to oćutao.

Nije Zelenski mogao da bude oduševljen ni po pitanju eventualnog ulaska Ukrajine u NATO, što je, kako je rekao, i želja građana. Kancelar je odvratio da su vrata NATO u suštini otvorena, ali da članstvo Ukrajine „praktično uopšte nije“ na dnevnom redu.

„Zato je pomalo čudnovato posmatrati kako ruska Vlada pravi veliku političku problematiku od nečega što praktično uopšte nije na dnevnom redu“, rekao je Šolc. Na to je Zelenski rekao da su otvorena vrata NATO „za nas možda ipak san“. Ko zna kad će to, dodao je.

Putin pita, Lavrov odgovara

Šolc je ponovio zapadnu poziciju da se Moskvi neće pružati garancije da Ukrajina nikad neće ući u NATO. Ali je i rekao: „Spremni smo za ozbiljan dijalog sa Rusijom o pitanjima evropske bezbednosti.“ Dodao je da bi Moskva trebalo da odgovori na predloge NATO i SAD, te da „iskoristi postojeće ponude za dijalog“.

Za to vreme, televizija u Rusiji prikazuje predsednika Vladimira Putina u razgovoru sa svojim šefom diplomatije Sergejom Lavrovim. „Ima li šanse da dođemo da sporazuma s našim partnerima u važnim pitanjima ili je ovo pokušaj da nas uvuku u beskrajan pregovarački proces“, upitao je Putin ministra.

S druge strane dugačkog stola Lavrov je odgovorio: „Kao šef Ministarstva spoljnih poslova moram da kažem da uvek postoji šansa.“ Ruske opcije „ni izbliza nisu iscrpljene“, rekao je ministar i dodao da pregovore „ne treba produžavati u nedogled, ali predlažem da ih nastavimo i pojačamo“.

Šolc se u ponedeljak uveče vratio u Berlin, odakle bi u utorak prepodne trebalo da odleti u Moskvu. I tamo je, kao i u Ukrajini, planirano polaganje venaca na Grob neznanog vojnika. Iz krugova bliskih Vladi u Berlinu čuje se da taj gest treba da pokaže kako poseta nemačkog kancelara – koji god da je povod – ne može da se odvoji od istorijskog konteksta.

Šolca u Kremlju očekuju u utorak u 13 časova, prema preliminarnom planu, razgovori sa Putinom bi mogli da traju pet sati.

Rusija već nedeljama ima više od sto hiljada vojnika nadomak granice sa Ukrajinom. Uz to dolaze jedinice koje su u Belorusiji na zajedničkoj vojnoj vežbi.

Prema Pentagonu, te trupe su dobro opremljene, a pored pešadije, tu su i tenkovi, specijalne jedinice, vazdušne snage, protivraketna odbrana... „Vojne aktivnosti Rusije na ukrajinskoj granici za nas nisu razumljive“, rekao je Šolc u Kijevu. „Ne postoje razumni razlozi za takav vojni manevar.“

Zato će, kako je rekao, podsetiti Putina na posledice moguće invazije. „Ako Rusija ponovo povredi teritorijalni integritet Ukrajine, znaćemo šta nam je činiti“, zaključio je Šolc.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.